DIPLOMATE NAJVIŠEG RANGA
Međunarodni odnosi su oduvek, otkako je čoveka, bili važni. Nikome nije bilo uvek do sukoba i ratova, a na rat su uglavnom prve ljude naginjali instinkti i porivi.
Danas su se vremena promenila, pa se instinkt može nazvati i eufemizmom – interes. Zbog toga se kao antipod dogodila i diplomatija. Da se ne bi uzaludno arčilo oružje, a ljudski životi prekidali rano, diplomatija se isprečila kao način pregovaranja i zastupanja stavova određene grupe.
Moglo bi se reći da su još Ćirilo i Metodije, bili neka vrsta diplomata, šireći misiju opismenjavanja naroda iz komšiluka. Zbog toga se i danas, dobrim diplomatom smatra onaj koji barata jezikom države u kojoj se nalazi, a plus mu je svakako poznavanje brojnih drugih jezika. Diplomata najvišeg ranga koji predstavlja određenu državu, nekada se nazivao poklisar, a danas ambasador. Škole stranih jezika, danas stoga neguju kulturu podučavanja, mnogo više nego ranije, a polaznici znaju da ukoliko ovladaju jezicima, mogu zastupati i braniti interes svog naroda, a istovremeno biti poštovani u drugim zemljama. Jezici su, stoga, danas najmoćnije oružje.
Zakonski okvir
Međunarodno pravo je, sada već davne 1815. godine dalo zakonski i pravni okvir ambasadorima. Zbog toga se po Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, danas ambasadori smatraju poslanicima najvišeg ranga. Uvažavanje ambasadora je veliko, pa se stoga u formalnom obraćanju oslovljavaju sa Njegova Ekselencija. Ambasador, naravno, mora biti odobren od strane države u kojoj se nalazi, te se stoga on uspostavlja saglasnošću. Takođe, država u kojoj je ambasador prisutan može proglasiti njega nepoželjnim.
Poruke mira
Diplomatija, kao što smo napomenuli, najpre teži miru. Zbog toga je jedan od osnovnih zadataka svakog diplomate, pa i ambasadora, rad na jačanju mira. Ambasadori utiču na svest po pitanju suzbijanja terorizma, trgovine drogom i ljudima, korupcije i slično. Mnogi ambasadori nekada su korisni i državi u kojoj se nalaze, zbog poruka koje šalju ostatku sveta. U manjim državama to se i te kako oseća.
Gde seže diplomatija?
Italijanska renesansa može se uzeti za vreme u kojem se uspostavila moderna diplomatija. U Italiji je nastala i politička strategija postavljanja ambasadora. Pre ujedinjenja Italije, male države su imale svoje predstavnike u drugim državama, tokom italijanskih ratova, praksa se ustalila i širom Evrope. Može se reći da su 16. i 17. vek doneli ozbiljan pomak na tom polju.
Bečki kongres je 1815. formalizovao sistem diplomatskog ranga, pa je stoga ambasador danas jednak predsedniku neke države, i predstavlja i njegovu funkciju.
Ambasadori na raznim pozicijama
Ne mora se nužno ambasador vezivati za neku državnu poziciju. Naime, danas postoje ambasadori dobre volje koji predstavljaju neke prepoznatljive ljude sa misijom da određenu grupaciju predstavljaju u svetu. Njega imenuje UNICEF, a uglavnom je iz sveta umetnosti, sporta ili estrade. Osobine koje karakterišu sve ambasadore jesu erudicija i poliglosija.
Često se, kroz istoriju, dešavalo da predstavnici naše države u inostranstvu budu pisci. Tako je, primera radi, Ivo Andrić obavljao diplomatske funkcije u nacističkoj Nemačkoj, Crnjanski na polinezijskim ostrvima, dok je u nešto savremenijem dobu, Svetislav Basara bio ambasador na Kipru. To valjda govori o bitnosti sagledavanja stvarnosti i kroz umetničku vizuru.