ČUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI
Normalno stanje uma
Gordijev čvor
Ne odvezuje
Koga muka ispuni
Hrabrošću, da poludi
Uzeće mač i preseći ga
Nadvoje
Čudiće se posle
Samom sebi
Kako ga ludilo privede
Mudrosti
Kakvu ni sanjao
Nije
Puteva Gospodnjih
Čudne su linije!
VRZINO KOLO
Izdvoji me pogled
nenadano,
dok se u kolu vrteh
lakomisleno.
Sreći se ponadah,
nevidljivom se
radovah,
dok polako gubih
snagu, nepoznatom
odana, ne prestajah
da se pitam: izabrana il’
zavarana, ko sam sada?
Ima li kola vrzinog
bez pogleda skrivenog?
Napustih kolo, ni sama
ne znam kako!
Zavapih na leđima straha…
Ukoči se oko zlo!
Spustih se na zemlju
spremno I lako.
EGO
Oko laže
Uvo vara
Ruke grabe
Čula su nam
Posve gruba
I lukava
U zamku nas
Često vabe
Ego nam je
Grlo steg’o
Strah u kavez
Dušu leg’o
Dok sejemo
Reči prazne
Gledaju nas
Oči žedne
Uši gladne
Ruke mrazne