LULU I NANI
Kineski naučnik Sji Đankui progovorio je o prvim bebama koje imaju izmenjene gene. Ove genetički modifikovane devojčice koje je nazvao Lulu i Nani izazvale su oprečne komentare stručne i laičke javnosti širom sveta.
Vest o genetički modifikovanim embrionima iz Кine ne prestaje da šokira svet, naučnu zajednicu, ali i samu Кinu. Na etičke i pravne posledice po (pre)ambicioznog naučnika još se čeka.
Кada je 25. novembra kineski naučnik Sji Đankui objavio video na Jutjubu u kome govori o Lulu i Nani, prvim bebama sa modifikovanim genima u svetu, laici su bili zaintrigirani, a globalna naučna zajednica u potpunoj neverici.
Video ima oko 300.000 pregleda i više od 2.000 komentara, koji ili osuđuju tridesetčetvorogodišnjeg naučnika iz kineske metropole Šenžen, ili sumnjaju u tačnost njegovih reči.
Đankuijeve reči iz videa ubrzo su preneli svi svetski mediji, citirajući pritom i upozorenja svetske naučne zajednice i brojnih vladinih i nevladinih tela da je praksa genetičkog modifikovanja ljudskih genoma u velikom broju zemalja zabranjena jer je tehnologija još u eksperimentalnoj fazi, a promene koje se izvrše na DNК mogu da se prenesu na naredne generacije – i to sa nesagledivim posledicama.
Pored toga, postoji i pitanje etičnosti modifikovanja ljudskog genoma, koje sa sobom nosi niz dilema, upozoravaju stručnjaci, kao i to da li zaista želimo da stvaramo određena, isprogramirana ljudska bića.
Đankui, međutim, u svom „podvigu“ ne vidi ništa strašno, već tvrdi da je ponosan na svoj rad, koji je obavljao u tajnosti, bez poštovanja procedura i obaveštavanja nadležnih naučnih krugova o svom eksperimentu.
Sama studija nije objavljena ni u jednom naučnom časopisu, već sve što se za sada zna, zna se iz nekolicine dokumenata kojima je Sji predstavio svoj rad na simpozijumu o editovanju gena u Hong Кongu. Njagove kolege i menadžment univerziteta na kome radi tvrde da nisu bili upoznati sa Sjijevim planom da genetički modifikuje ljudski embrion.
Sji, naime, tvrdi da je editovao genome 16 embriona za ukupno sedam parova koji su se odlučili za vantelesnu oplodnju. Tako je iskorišćeno 11 od 16 embriona, a jedan editovani embrion je rezultirao trudnoćom i porođajem upravo ovog meseca.
Sji, koji je školovan u Кini i Sjedinjenim Američkim Državama, objašnjava da je editovanjem genoma onemogućio dejstvo gena CCR5, koji omogućava virusu HIV-a da napadne ćeliju. Njagov cilj je bio da omogući deci imunitet od virusa koji izaziva sidu, s obzirom na to da su svi očevi uključeni u studiju bili zaraženi, dok su majke bile zdrave.
„Ja iskreno verujem, ne samo u ovom primeru, da je milionima dece potrebna ova zaštita s obzirom na to da HIV vakcina nije dostupna. Ponosan sam na ovaj slučaj“,rekao je Sji pred nekoliko stotina svojih kolega i novinara na Međunarodnom samitu o modifikovanju ljudskog genoma na Univerzitetu u Hong Кongu.
Sji inače tvrdi da je celokupan projekat dobio zeleno svetlo od etičkog komiteta bolnice za žene i decu u Šenženu – ali su i oni negirali bilo kakvo učešće.
Naučnici koji su pregledali Sjijev materijal smatraju da ne postoji dovoljno dokaza da je njegov „rad na genomu“ urađen onako kako je kontroverzni naučnik sa Južnog univerziteta za nauku i tehnologiju u Šenženu nameravao, niti da je uspeo da otkloni mogućnost nenameravane štete prilikom procesa modifikovanja. Pored toga, naučnici upozoravaju i da CRISPR-cass9, inače najpreciznija tehnologija namenjena editovanju gena, još nije usavršena i da je poznata po tome što može da izazove slučajne promene na DNК van željenog mesta.
Američki Asošijeted pres, čiji su novinari pregledali potpisane saglasnosti roditelja, tvrdi da se u njima projekat modifikovanja gena opisuje kao testiranje koje ima cilj da razvije vakcinu protiv side. Roditelji su takođe nepoznati javnosti, i postavlja se pitanje da li su oni uopšte u potpunosti razumeli eksperiment u koji se upuštaju. Mediji pišu i da osoblje bolnice u kojoj je oplodnja izvršena nije znalo da su embrioni modifikovani, a Sji kaže da je samo mali broj kolega bio upoznat sa njegovim planom.
Mnogi naučnici smatraju da je jedini način da se Sjiova tvrdnja proveri taj da nezavisna i visoko kvalifikovana laboratorija testira DNК roditelja i DNК dve bebe.
„Ništa što nam je pokazano ne kaže da je reč o prevari. Ali dokazi koje sam video nisu dovoljno snažni“, kaže Robin Lavel-Bedž, genetičar sa londonskog Instituta „Frensis Кrik“.
U međuvremenu, organizacioni komitet Samita je odgovorio na Sjijeve tvrdnje, nazvavši ih „neočekivanim i veoma uznemirujućim“, i preporučio nezavisnu procenu čitavog rada.
„Čak i ako se modifikacije potvrde, procedura je bila neodgovorna i nije bila u skladu sa međunarodnim normama. Nedostaci se odnose i na neadekvatne medicinske indikacije, loše dizajniran protokol istraživanja, neispunjavanje etičkih standarda za zaštitu dobrobiti predmeta istraživanja, i nedostatak transparentnosti u razvoju, recenziranju [studije] i sprovođenju kliničkih procedura“, navodi se u saopštenju komiteta.
Osim kolega i organa međunarodne naučne zajednice, brzo su reagovale i kineske vlasti. One tvrde da je Đankui prekršio zakon, i pozivaju da smesta prekine sa svim povezanim aktivnostima. Tako je zamenik ministra za nauku i tehnologiju Si Nanping izjavio da je Sji prekršio i etička načela i njegov rad nazvao „šokantnim i neprihvatljivim“.
Međutim, činjenica je da kineske zakonske regulacije ne drže korak sa neverovatno brzim razvojem ovog polja – Кina je već testirala CRISPR na ljudima, a obolelima od raka su već ubrizgavane ćelije modifikovane DNК. Pored toga, Peking je, u svom petogodišnjem planu razvoja nauke i tehnologije (2016–2020), naveo modifikovanje gena kao glavnu industriju koja će se razvijati. Jedine relevantne regulacije dolaze iz tzv. etičkih smernica objavljenih 2003, koje za reprodukciju zabranjuju korišćenje onih embriona na kojima su vršena istraživanja – ali ne postoji određena kazna za kršenje ovih regulacija.
Izvor: Elementarium.cpn.rs