IZLEČIO SRPSKU EKONOMIJU
Najsposobniji srpski ministar finansija Lazar Paču uopšte nije bio ekspert u toj oblasti. On je bio lekar i samouki bankar, ali je tajna njegovog uspeha bila prosta – zdrava seljačka tržišna logika i tvrdičluk.
Kada je lekar Lazar Paču 1903. preuzeo resor ministra finansija u vladi Nikole Pašića, državi Srbiji niko nije hteo da odobri kredit, malo zbog Majskog prevrata i atentata na kralja Aleksandra Obrenovića, malo zbog ekonomskog stanja u zemlji.
Oštrim monetarnim merama, finansijskom disciplinom i pre svega znalački vođenim pregovorima Lazar Paču je uspeo prvo da uravnoteži budžet, a potom vrati poverenje evropskih zemalja. Pred Pačuom je bio i ozbiljan zadatak da obezbedi finansijska sredstva za nove ekonomske planove. Srbija se tih godina spremala za „velike istorijske poslove“, trebalo je naoružati vojsku i proširiti železničku mrežu. Od gos’n Laze se prosto očekivalo da stvori te pare.
Tada počinje i Carinski rat kog nam je Austrugarska nametnula od 1906. do 1911. godine. Srpska poljoprivreda je za dlaku izbegla potpunu propast i platila visoku cenu ekonomske samostalnosti. Austrougarska je zatvorila svoje granice za srpske izvozne proizvode, a naročito stoku, navodno zbog zaraze. Ova zabrana uključivala je i granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom. koja je u tom trenutku u okviru Turske, ali pod austrougarskim protektoratom. Iz blokade, Srbija je izašla jača. Tih godina se stvorila ogromna pozitivna energija i preduzetnički duh u Srbiji. Sve je bilo podređeno devizi: Izvoziti ili umreti!
Ministar finansija, doktor Lazar Paču, posle velikog spremanja otpočinje pregovore sa Evropom u cilju pronalaska novih tržišta. Isposlovao je tržišta za našu robu u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i u Egiptu. Obrt spoljne trgovine je tada povećan čak za sto odsto od pre austrougarske blokade. Godine 1912. iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu.
U Beču su se tada našli u čudu. Sankcije, blokade, carinski rat nisu davali rezultat. Štaviše, Kraljevina Srbija je neprestano povećavala izvoz, dok su Srbiji nuđeni krediti sa svih strana.
Gos’n Laza je tako mudro vodio ekonomske pregovore da je i tokom Carinskog rata uspeo da privuče veliki strani kapital u Beograd. Ulavnom francuski. Rezultat je bio otvaranje Francusko-srpske, a potom i Praške banke.
Finansijskom disciplinom i urođenim tvrdičlukom uspeo je, već 1909. godine, da pokrije državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara. Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom.
U vreme Balkanskih ratova 1912-13, Kraljevina Srbija nije imala deficit u budžetu – ekonomski stručnjaci kažu da takav slučaj nije zabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja. Nikada ni jedna zemlja nije ušla u rat (kamo li dva) a da se nije zaduživala i trošila više nego što ima.
Tokom gos’n Lazine finansijske vladavine srpski dinar je takođe postao konvertibilan. U jednom trenutku potukao je visoko cenjeni francuski franak. Verovali ili ne, zlatni franak vredeo je manje od dinara. Za mnoge u Evropi, to je bilo nečuveno!
Ni tokom Prvog svetskog rata dinar nije pao više od 25% ni u jednom trenutku što nije bio slučaj ni sa jednom zemljom, pogotovo imajući u vidu iskušenja kroz koje su narod i država prolazili od nedostatka municije do povlačenja preko Albanije i boravka na Krfu sa sve iznetim zlatom iz Narodne banke.
Tako je jedan samouki bankar rodom iz Čuruga u Bačkoj potukao sve svetske bankarske eksperte i omogućio Kraljevini Srbiji i njenoj vojsci da finansijski preživi najveća iskušenja u našoj istoriji.
Slava doktoru Lazaru Pačuu!
Izvor: FB stranica Srpska istorija