BOŽIJA I NAŠA JAROST
Objašnjenje onoga što zbunjuje mnoge od vernika – kako se Bog gnevi, da li Njega obuhvata gnev i jarost isto kao i nas ljude? Кako mi treba da se gnevimo? Na koga da se ljutimo?
Na sva ova važna pitanja odgovara veliki misionar Crkve sveštenomučenik Danil Sisojev (1974-2009).
Treba da pamtimo da i Bog ima gnev i jarost, međutim, Njegov gnev i jarost ne predstavljaju strasti, ne predstavljaju porive koji obuhvataju Njegov razum. Кako je govorio Sveti Jovan Zlatoust u tumačenju 6. Psalma: ‘Nemoj misliti da se Bog gnevi slično ljudima, da poseduje jarost kao i ljudi, tako da Njegova volja i osećanja bivaju okovani’. Znate kako grešni ljudi upadaju u takvo dobrovoljno bezumno stanje. Ne, Bog ne upada u takva stanja, međutim, Bog mrzi greh i i odbacuje ga i upravo u tom smislu Bog poseduje gnev i jarost.
On sa jarošću odbacuje greh, On ga mrzi i ako čovek sam sebe poistovećuje sa grehom, onda spaljuje i samog čoveka koji se u tom grehu nalazi. Ovo je jako važno da se zapamti jer postoji jako mnogo ljudi koji pokušavaju Boga da predstave kao neku neshvatljivu silu, bezličnu silu. Hajde da se prisetimo događaja iz Jevanđelja kada je Bog to pokazao u licu Hrista Spasitelja.
Da li je Hristos imao stanja gneva? Sećate se? Кada je ušao hram, šta je uradio? On je napravio mali pogrom tamo, prevrnuo klupe, novac je padao na sve strane, trgovci su dobili bičem, bikovi su mukali dok ih je izbacivao iz hrama. Zaista, ovde je bio očigledno pokazan gnev. Međutim, da li je to bila strast? Ne. Shvatate? Vidimo da Hristos iznutra nije kipeo od gneva, iako je odbacivao greh sa jarošću. I to jako strogo. Ovo je važno da se zapamti, jer neki ljudi govore da starozavetne predstave o grehu ne postoje u Novom Zavetu, tobož Bog je samo ljubav. Ova predstava protivreči Svetom Pismu Novog Zaveta.
Bog nema strast gneva, ali On poseduje aktivno odbacivanje greha, u tome je razlika. Zaista, On može da se razgnevi na čoveka, može da se gnevi na njega, čak da bude u jarosti protiv čoveka, ali ta jarost i gnev nisu poput naših, neko tupo ključanje strasti, da nam se zakrvave oči, da ne vidimo čoveka…
I kod nas gnev može i treba da dođe na svoje mesto. Vi znate da hrišćani ne treba da unište svoj gnev? Hrišćani ne treba da unište svoj gnev zato što je to bogomdano svojstvo duše, duhovni imunitet. Samo što gnev treba da bude pravilno orijentisan, shvatate? Treba da bude usmeren na ono što nas udaljuje od Boga, za to je gnev i određen.
Postoje zaista i ljudi koji koriste različite okultne metode, različite dalekoistočne i neoplatonističke metode tako da u principu mogu da unište ovo osećanje, to je zaista moguće. Čovek onda zaista, po rečima Puškina, ‘i na dobro i na zlo gleda ravnodušno’. Međutim, to nije ideal hrišćanstva, već pre suprotno. Hrišćanstvo ne smatra da čovek treba da postane balvan. Hrišćanstvo smatra da čovek treba sva svoja svojstva da postavi na njihovo mesto, sve ono što mu je Bog dao. Osim greha, koji nema svoju sopstvenu suštinu, greh i ne postoji u suštini, on predstavlja nepravilno korišćenje onoga što je dobro.
Isto to važi i za gnev. Šta bi bila pravilna upotreba gneva? Počinju da nas nagovaraju da idemo na pijanku. A mi odgovaramo da nećemo. Oni nastavljaju da nas nagovaraju: ‘Zar nas ti ne uvažavaš, čim ne želiš da ideš sa nama?’ Ovde se treba razgneviti i reći: ‘Neću da idem i kraj. Ne uvažavam pijanstvo’. Postoje situacije kada te vuku u zlo i tada je potrebno da se koristi gnev, on je poput imuniteta. Imunitet ima različite forme, obično kada smo potpuno zdravi imunitet kod nas drema. Pojavljuje se mala bolest, mala prehlada, onda se on malo i podiže. Međutim, kada postoji snažna bolest, onda i imunitet počinje naglo da izbacuje bela krvna zrnca, pojavljuju se fagociti koji počinju da napadaju ćelije bakterije, itd. Čak se i temperatura čoveka podiže jer se dešava borba u čoveku. Tako je i gnev potreban da bi to duhovno zlo koje u njemu postoji on rušio, spaljivao.
Ovo je važno da se zapamti jer neki misle da su gnev i ljubav nesmestivi? Ne, potpuno su smestivi i tome treba da se učimo od Кoga? Od Boga.
Shvatate zašto su opasne nepravilne predstave o Bogu? Shvatate zašto? Vi ćete se onda prema tome i rukovoditi! Ako budemo verovali da je Bog takva kaša, neki deda Mraz koji samo deli poklone svima, onda ćemo se prema deda Mrazu i rukovoditi, želećemo da budemo nalik na deda Mraza. I tada nam ništa neće poći za rukom, jer će polovina svojstava naše duše biti nepotrebna.
Shvatate? Hrišćanstvo prihvata celog čoveka, samo bez zla. Ne postoji ni jedno svojstvo ljudske ličnosti koje bi bilo grehovno samo po sebi. Čak i gordost ima dobro prednaznačenje, znate za to?
Potrebno je da se gordimo nad demonima, čovek treba da se gordii nad demonima, shvatate? Gordi se time što je hrišćanin, hvali se Bogom! Da li se mogu hvaliti Bogom? Izvoli, hvali se koliko hoćeš! Кako je napisano: ‘Кo se hvali, neka se hvali Gospodom, zato što Ga zna i poštuje’.
Neka se demoni boje, a mi da znamo Boga. Ako pročitate prvu poslanicu Apostola Jovana Bogoslova, videćete tamo apsolutno, iz ugla sveta gledano, gordu frazu: „Mi znamo da smo od Boga i da sav svet u zlu leži“ (1 Jn. 5:19).
Na taj način, svaka strast zapravo predstavlja izvitoperenje neke predivne dobre osobine. I štaviše, što je snažnija strast to ona bolju osobinu izvitoperuje…