SLANOĆA
Koje soli imamo u ponudi. Šta treba znati o soli i po čemu se so razlikuju medjusobno: cvetna sol, siva sol, kuhinjska sol, persijska plava so
JOŠ NEŠTO O SOLI
Slanost u morskoj vodi leži negdje oko 3,5 %, odnosno 976 ml morske vode sadrži 35 grama soli.
Baltičko more sadrži u prosjeku 0,8 %, Severno more 3,0 %, Sredozemno more 3,8 %, a Mrtvo more ćitavih 28% soli.
Sol je u vodi disocirana, odnosno razdeljena na jone.
Francuska, Španija, Portugal, Hrvatska i neke zemlje Afrike, tradicionalno i Kina, kanaliziraju morsku vodu u veštački stvorene plitke bazene ili plitka jezera. Nakon dovoljne koncentracije soli izazvane isparavanjem, slana voda se pušta u sledeći bazen, gdje dolazi do daljnjeg isparavanja vode.
Morska sol čini oko 30% svetske proizvodnje, dok je ostala sol kamena sol.
CVETNA SOL
FLEUR DE SEL, španski FLOR DE SAL ili CVETNA SOL nastaje u vrućim danima bez vetra i skuplja se ručno drvenim lopatama.
Iz Portugala je poznata „Flor de Sal“ – sa Algarve, iz Giguere i područja Aveiro, u Francuskoj iz Bretanje, Pays de Loire, departmenta Charente-Maritime i Camargue.
Druge poznate vrste su „Flor de Sal Marina Alta“, „Flor de Sal d’es Trenc“ i slovenska „Piranski Fleur de Sel“.
Ovaj proizvod u trgovine uvek dolazi neopran. Sastoji se od 97% natrijevog hlorida, 05,kalcijevog sulfatama, 0,3 magnezijum hlorida, 0,2 magnezijum sulfata (gorka sol) i oko 0,1% kalijevog hlorida a ostatak je voda.
Kod studija i analiza je u Cvetnoj soli otkrivena najveća koncentracija mikroplastike; njezin uticaj na ljudski organizam je slabo istražen i za sada se ne može kvantifikovati. No uticaj mikroplastike se kod riba izražava upalnim reakcijama u telu i promenom ponašanja.
SIVA SOL
Ispod Cvetne soli se ubire siva sol. Ona sadrži čestice sedimenta alge Dunaliella. One su krive za sivu boju i imaju veći udio silikata u soli.
Ova sol ima visoku koncentraciju preostale vlage i mora se lomiti u mlinu ili u mortu.
KUHINJSKA MORSKA SOL
U trgovine dolazi uglavnom oprana morska sol koja je dobivena kristalizacijom. Samo male solane nude neopranu morsku sol, no to je najmanji postotak na tržištu.
Kod potrošača izraz „morska sol“ često budi pogrešan zaključak da ona u svom mineralnom sastavu odgovara uobičajenim omerima koncentracije u morskoj vodi. Zbog proizvodnog procesa i neophodnog procesa čišćenja koji odgovara današnjim potrebama za čistoćom, to gotovo nikada nije slučaj. Ovakva mešavina bi zbog visoke koncentracije sulfata i magnezijuma imala vrlo gorak ukus.
Morska sol je kod mnogih kuvara poželjna zbog navodnog boljeg ukusa ili posebne strukture kristala. Nutricionistička prednost nije opravdana jer ona kao i sve druge soli sadrži 95% do 98% natrijum hlorida i vrlo malo minerala, ali ima 5% ostatka vlage. Nasuprot svim marketinškim tvrdnjama ona gotovo da i nema joda ili jodida.
Sadržaj minerala je vrlo različit, ali u principu toliko nizak da se kod potrošnje od pola čajne kašičice na dan ne zadovoljava dnevna potreba organizma za mineralima. To vredi i za jod, osim ako nije izričito dodan!
Kod studije 16 komercijalnih soli iz 8 zemalja otkrivene su mikročestice plastike, ali se mogućnost da ona može biti opasna za čovečji organizam smatra vrlo niskom.
Nemačka nezavisna asocijacija „Stiftung Warentest“ koja se bavi samo testiranjem robe na tržištu u interesu potrošača, daje ovakav sud nakon testiranja 36 vrsta soli sa svih strana sveta:
„Fleur de Sel“, persijska plava sol iz pustinje Kalahari, kao i Himalajska sol se mešaju po policama nemačkih trgovina.
Ovi „egzoti“ upadaju u oči svojim blistavim marketingom i svojim navodnim sposobnostima kao začini, svojom navodnom starošću ili čak svojim lekovitim sposobnostima.
Šta je to specijalno, šta je u njima?
Proizvođači ovih specijalnih soli pričaju priče o afričkim slanim jezerima, mediteranskim solnim vrtovima, sanjare o posebnim sposobnostima i visokoj starosti.
Oni navode u reklamnim porukama da je „220 miliona godina bilo potrebno za stvaranje ove soli“.
„Svi veliki depoziti soli u Evropi su otprilike toliko stari!“ – tvrdi profesor Kurt Mengel sa Tehničkog univerziteta Clausthal-Zellefeld.
Nalazišta u Nemačkoj su nastala u vreme kada je Nemačka još bila u geografskoj širini današnje Sahare i kada su se morski zalivi isušili zbog vetra i sunca. Oni su došli na sever pomeranjem kontinetalnih ploča. Slično tome su se formirale i ostale naslage soli na drugim kontinentima.“
Viši pokrajinski sud u Kelnu je 2010. godine sa Himalajske soli skinuo čaroliju i zabranio eksplicitni naziv „Himalajska sol“ s obzirom da ta sol dolazi iz 200 km udaljenog područja u Pakistanu a ne sa samih Himalaja.
Nemačko društvo za prehranu – DGE potvrđuje da su količine elemenata u soli generalno previše niske da bi se moglo govoriti o nekakvim koristima za zdravlje. Čak i kalcijum, magnezijum i kalijum koji se javljaju u većim količinama ne doprinose značajno zdravlju. Magnezijumom najbogatiji „Fleur de Sel Aqua“ koji sadrži 26 miligrama, u dnevnoj količini od 3 grama iznosi samo 7% od potrebne dnevne količine magnezija.
Prehrambeni stručnjaci smatraju da su tragovi joda u soli važni. No značajnu prisutnost joda u soli ne donosi priroda, već veštačko obogaćivanje soli jodom.
Za poredjenje – u dnevno preporučenoj količini soli mi ćemo u jodiranoj soli naći 60 mikrograma joda.
U soli koja nije obogaćena jodom ta količina iznosi svega 1 mikrogram – 60 puta manje.
Da bi se shvatilo – jod u moru je nestabilni jodid. Svetlo i vazduh ga razgrađuju.
Većina soli sadrži sintetički natrijumferocijanid (E535). On sprečava zgrušavanje soli. On se otapa u vodi i ne čini je mutnom kao kalcijum karbonat.
Treba naglasiti da se on i prirodno javlja u soli, dakle samo ga se dodaje više.
Sve soli sadrže samo dopuštene količine i odobrena sredstva protiv zgrušavanja.
ZAKLJUČAK ZA EGZOTIČNE SOLI
„Upitna čistoća, gotovo nimalo joda protiv gušavosti, visoke cene, puno kritičnosti u ocenama od strane stručnjaka – rezultiraju da se ove soli preporučuju samo kao soli druge kategorije.
Zvezda kuvanja Tim Raue preporučuje Fleur de Sel ovim rečima: „Fini kristali su znatno blaži od konvencionalne soli i dodaju se na kraju procesa kuvanja.“
Ono što kod Tima Rauea zvuči pragmatično, za druge zvuči fantastično.
Ponekad je pametnije kupiti običnu jodiranu sol iz konvencionalne prodavnice kojoj je „Stiftung Warentest“ dao ocenu „DOBRA“ !!