ONA MISLI
Ona misli
Neko joj je nešto uzeo
Neko ju je prevario
Na Trgu deobe sreće
Njoj su dali manje
Iako bila je čista, vredna
Uredna, samohrana
Iako dala je dušu za
Sina, svoga, Bludnoga
I da dođe Mesija sam
Na njena vrata
Ona bi samo otvorila
Poklopac, reči bi pokuljale
Sve bi mu ispričala
Kao čovek – čoveku
Pa ako razume – razume
Ćutljivi Mesija ne bi bio dobar
Sagovornik
Kasnije bi ga ogovarala (kod mene)
Da pomalo smrducka
I da je neuredan
Poruku ne bi joj
Predao
Ona ne bi pružila ruke
Da uzme
Ne bi otvorila srce.
A ŠTA AKO…
Izbegavamo ružne zle
Neistomišljenike
Nadamo se prijateljima
Naglom obrtu
Posle duge duge zime
Posle sedam gladnih
Sedamsto zlatnih godina
Čemu se nadamo
Da će neko nešto
Ko šta doći
San, golubica
I šapnuti: pšpšššpššš
Rumeno svetlo
Suzno kao ljudsko oko
Blede faraonske krpe
Smejaću se
Gledaću
Čudo nad čudima
Reku nad rekama
Nebo nad nebima…