PROROČKE REČI POGLAVARA SPC
Ili ćemo biti Srbi, svesni svoje prošlosti i amaneta naših otaca i pradedova, ili – otpadnici nacije, internacionalisti, tj. pripadnici nekakve magle, građani belosvetski, rušioci života i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala…
Ovako je na Božić 1936. govorio tadašnji srpski patrijarh Varnava u poslanici koju je uputio srpskom narodu, a u kojoj ga je upozorio šta će mu se desiti ako odlučno ne odbaci nadirući komunizam.
Nakon više od osam decenija njegove reči zvuče proročki, jer mnogo šta se od njegovih prognoza obistinilo, a posebno odnos prema duhovnim vrednostima.
Zbog toga valja još koji put čuti patrijarha Varnavu i podsetiti se opasnosti komunističkog skretanja. Srbi se još uvek mogu osloboditi te prelesti koja evo već 70 godina od Srba pravi krivce za sve što se na Balkanu dešavalo u dobrom delu prošlog veka. Zbog gubitka duhovnog osećaja srpstva i srpskim tradicionalnim vrednostima, Srbi su i danas na stubu srama i optužuju se za ono što nikada nisu uradili, a od njih čak ratne odštete traže oni koji su u prošlom veku počinili genocid u logoru Jasenovac. Ko zna da li bi svega toga bilo da su Srbi 1936. godine poslušali svoga patrijarha!
– Braćo i sestre, Deco naša ljubazna, moramo vas upozoriti na protivversko i podmuklo strujanje iz inostranstva. Ma koliko verovali u zdrav razum i razboritost našeg sveta, koji još nije iscelio ljute rane iz minulih ratova, ipak moramo reći, da se širi komunistički otrov, koji u našim danima, izgleda, dolazi do pretećeg izražaja. Prikriven uticaj te nemani današnjega doba ima značaj opasnosti zato, što se ona naročito omladini našoj prikazuje u jednoj nevinoj a primamljivoj odeći. Međutim, u samoj svojoj suštini to zlo prikriva u sebi najstrašniji otrov, koji nepoštedno ubija i duševno i fizičko zdravlje. Taj otrov razara porodicu, građansko društvo, pa i celo narodno i državno biće. On je sudbonosan zato, što je zasnovan na primamljivoj i jevtinoj laži: obećava, zamislite, svima i svakom raj na zemlji!
Lakoveran svet, obuzet materijalističkim žudnjama a pripreman da zaboravi šta treba da bude napaćeni Srbin i uvek svestan hrišćanin, bez razmišljanja prihvata takva vašarska obećanja. Ne postoji nikakva sredina. Ili ćemo biti Srbi, svesni svoje prošlosti i amaneta naših otaca i pradedova, ili – otpadnici nacije, internacionaliste, tj. pripadnici nekakve magle, građani belosvetski, rušioci života i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala.
Baš zbog takve opasnosti naša je dužnost na današnji dan, kada se slavi i veliča MIR HRISTOV, da skrenemo pažnju na prvom mestu roditeljima. Omladina je uzdanica Crkve, naroda i Države. Večno i svagdašnje dobro naše omladine ima najbolje mesto u našem Arhipastirskom, očinskom srcu, kao što je decu najviše voleo i naš Božanski Učitelj i Spasitelj (Mt.19,14):
»Ko sablazni (ko navede na zlo) jednoga od ovih malih, koji u Mene veruju, bolje bi mu bilo da sebi obesi žrvanj o vrat, pa da tone u morsku dubinu« (Mt.18,7).
Mnogi i ne raspituju kakvi su to izvori, odakle izvire ta otrovna sugestija, to razorno seme komunističke struje! A ne pitaju zato, što se sve komunističke lepe priče zaogrću u nevinu odeću.
»Kao što se satana pretvara u nebeskog, svetlog anđela, tako se isto i satanine sluge pretvaraju u tobožnje sluge pravde« (1.Kor.11,14-15).
Glavni izvor komunističkih prevara nalazi se u bezbožništvu, u materijalističkom razumevanju samoga čoveka, sveta i života uopšte. Njihova »nauka« nema računa da pojedinci, da društvo, narod i čovečanstvo – da svi žive urednim, moralnim i bogougodnim životom. Neće oni to. Njima nije potrebna Istina. Neće oni Boga. Njima je potrebna laž. A u zgodnom su položaju, »jer lakoverni svet guta lepe priče«.
Njima nisu potrebne nikakve veze između zemlje i Neba, između čoveka i vrhovnog Tvorca i Promislitelja. I ako postoji duh, mi svi živimo duhovnim životom; osećamo da postoji duh, ipak ti novi »vođi« i »usrećitelji« svima stavljaju branu pred oči i kao fakiri sugeriraju svima i svakome: a, ne, duha nema!… Duhovni život ne postoji. Postoji samo materija. Propoveda se, dakle, jedna najveća laž i ludost, ali pojedinci, naročito omladina ipak tu laž prihvata, miri se sa njom i obožava te volšebnike!…
Otuda zadatak ne samo Crkve, već i građanskog društva, Države a u prvom redu škole, da se sprečava širenje bezbožnosti. Bez toga sve ostale protivkomunističke radnje ostaće bez željenog uspeha. Korov se nikad ne seče, jer posle opet izrasta. On se iz korena čupa. Vaš svagdašnji molitvenik u Gospodu, patrijarh Varnava“, rekao je u božićnoj poslanici 1936. godine tadašnji srpski verski poglavar.