PLAČ UOČI SVETOG JOVANA
Ti si onaj koji stalno pristiže
Čiji se dolazak neprestano očekuje
Posebno na januarskoj suvomrazici
Tvoj zadatak najteži je zadatak
Da popuniš sve neostvarene mogućnosti
Da nadomestiš nekog ko se preselio k tebi
Iz nepostojanja dolaziš, i priliči ti da
Takve stvari umeš da nam objasniš
Hoćeš li se ovoga puta pojaviti
I mogu li te gledati kako se približavaš
Sa dalekog puta prašnjav i umoran
I ti, kao i ja, željan si tople ruke koja bi
Mogla prineti nešto za okrepljenje
Pomela sam ispred kuće,
Skinula paučinu s mesta u koje
Retko zalazim
I koje krijem od urokljivih očiju
Nema ni snega, da tvome dolasku doda
Malo čarolije, da probudi sećanja na
Nevinost i prostodušnost
Možda bi te, za promenu,
Moje suze mogle pokrenuti sa mesta
Na kome se nalaziš,
Možda te obuzme neobjašnjiva želja
Da i ti mene ugledaš
Ne znam da li je tvoj nedolazak
U nekakvoj vezi sa tim
Sa žalom i ove godine
Moram da se pomirim
Da možda ni sada nećeš doći
Eto razloga za nadu kojom si nas
Darivao
Ponavljaću do tada sve one radnje
Koje bi te mogle uvesti
Znam, proleće će naviti svoj cvetni sat,
Mirisaće jorgovan
Blejati jaganjci
Samo mene više tamo neće biti