SPONA DVA VELIKANA
Ruka Svetog Save prodata je jednom mladom trgovcu koji je tu svetu relikviju platio zlatom. Bio je to Srbin iz Dubrovnika Nikola Pokrajčić, a inače otac čuvenog srpskog naučnika Ruđera Boškovića.
Kada su Turci uzeli telo Svetog Save iz Mileševe, da bi kod Srba smanjili veliku ljubav prema njemu krajem 16. veka, jedan mladi trgovac je za svoje zlato otkupio ruku Svetog Save.
Taj trgovac je bio iz sela Podkraja u Hercegovini, odakle je njegova porodica prešla da živi u selo Orahovo. On je kao mlad putovao po trgovačkim centrima baveći se trgovinom. Bio je to trgovac Nikola Pokrajčić, sin Boška Pokrajčića sa slavom Svetog Nikole i otac čuvenog Srbina Ruđera Boškovića. Ruku je predao Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ona je stigla u Pećku Patrijaršiju.
Nikola je proširio trgovinu i prešao u Dubrovnik, gde se oženio ćerkom Italijana Bete Betere i prešao u katolike da bi nesmetano mogao da trguje po Italiji, Francuskoj, Španiji i drugim delovima Sredozemlja.
Promenio je i prezime i prozvao se Bošković, po ocu Bošku pa je i dalje bio Srbin. Kada je dobio šesto ili sedmo dete, dao mu je ime Josif, inače staro srpsko ime. Mali Josif je brzo dobio nadimak, koji će nositi celog života kao drugo ime – Ruđer, po ujaku Ruđeru Avgustinu.
Vratimo se ruci Svetog Save. Iz Pećke patrijaršije ruka je sa Srbima putovala u seobama čak do Pakraca i vraćala se nazad. Početkom 19. veka ruka Svetog Save našla se u manastiru Dovolji, na reci Tari, malo nizvodno od Mojkovca. Ta svetinja je važila za „hajdučki dom“.
Kada su Turci početkom 20. veka zapalili manastir Dovolju, ruka je na poverenje predata muslimanima Čengićima iz Pljevalja, koji su čuvali tradiciju svog srpskog plemićkog porekla (dinastija Orlovići). Kod njih je ostala sve do 1946. godine, a onda je tajno, zbog komunističke vlasti, predata manastiru Svete Trojice u Pljevljima i tamo ostala sve do pada komunizma krajem 20. veka, da bi zatim bila vraćena manastiru Mileševa kod Prijepolja, odakle je i krenula u Spasenje.
Preuzeto sa Fejsbuk profila Miša Kljajevića