ŽALOST I NEVOLJA

Ovozemaljska tuga, odnosno tuga ovog sveta je za ljudsku dušu umiranje. Ne daj svome srcu da tuguje, nego teši sebe Gospodom. Ne misli da samo ti trpiš nevolje više od svakog.

 

Koji ima imovinu, kad doživi štetu gorko tuguje, a koji prezire imovinu bez tuge je. Slavoljubiv se žalosti kad ga sramote, a smireni prima brukanje kao svoga druga. Ko prezire svetsko zadovoljstvo, toga neće uznemiriti svetske pomisli (Nil Sinajski).

tuga ovog sveta

Tuga ne vlada onim ko je pobedio strasti, a strasti je pobedio onaj koji je pobedio želje.

Tako, uzdržljiv ne tuguje što nije došao do hrane, čedan ne tuguje što nije učinio sramno delo. Negnevljiv ne tuguje što mu se nije dala prilika da se osveti, smireni ne tuguje što je lišen ljudske počasti, onaj koji ne mari za sticanje imovine ne tuguje što je pretrpeo neuspeh i štetu. Oni su u sebi potpuno ugasili sve takve želje, pa zato i ne osećaju tugu, jer onoga bez strasti ne može raniti tuga, kao što ni strela ne može raniti onoga koji je obučen u oklop…

Ne daj svome srcu da tuguje, nego teši sebe Gospodom…

Ne misli da samo ti trpiš nevolje više od svakog. Kao što živome na zemlji nije moguće da izbegne vazduh, tako čoveku koji živi u ovom svetu nije moguće da bude bez iskušenja žalostima i bolestima…

Ne treba biti malodušan u iskušenjima, već bodriti se molitvama i dobrim delima, podražavajući one koji plove po moru. Oni, kad se podigne bura, pažljivo gledaju na sve, bdiju i prizivaju Boga u pomoć. Gospod ne prezire one koji Ga prizivaju u nevolji… More nije uvek mirno, i ovaj život nije moguće preplivati bez iskušenja. Ali ako se budemo držali vere u Boga kao kormila, ono će nas odvesti u pristanište života…

Ako je na nas naišla tuga, očekujmo približavanje radosti. Uzmimo za primer one koji plove po moru. Kad se na njih podigne vetar i silna bura, oni se bore sa talasima, očekujući tiho vreme. A kad nastane tišina, oni očekuju buru. Zato su uvek budni, da ih iznenadni vetar ne bi zatekao nespremne i ne bi svalio u more.

Tako i mi treba da činimo. Kad nas zadesi žalost i nevolja, očekujemo olakšanje i pomoć Boga… A za vreme radosti, očekujemo žalost, da pri izobilju radosti ne zaboravimo na suze.