PALPITACIJA I DISPNEJA
Simptomi lupanja srca i kratkog daha mogu se pojaviti zajedno u određenim zdravstvenim stanjima, a ona obično zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Lupanje (palpitacija) srca može se definisati kao primetno jaki srčani otkucaji. Ljudi često opisuju ovaj osećaj kao da će im srce iskočiti iz grudi. Međutim, ovaj alarmantni simptom može da bude i potpuno bezopasan.
Medicinski izraz za kratak dah je dispneja. Ona kao i lupanje srca može biti uzrokovana brojnim medicinskim stanjima. Lečenje kod ove dve pojave uglavnom zavisi od uzroka njihovih simptoma.
Mogući uzroci lupanja srca i kratkog daha
Kada se ova dva simptoma jave zajedno, postoji pet mogućih zdravstvenih stanja.
1. Bolest koronarne (srčane) arterije
Ovo stanje se javlja kada se nakuplja plak u arterijama koje hrane srce. To dovodi do ograničenog dotoka krvi u srce, što znači da je manje kiseonika i hranljivih materija za srčani mišić. Drugi tipični prateći simptomi koronarne arterijske bolesti su bol u grudima (angina), ubrzan rad srca, mučnina i znojenje. Bol u grudima, između ostalog, može da bude izazvan posle jedenja velikog obroka, napora, uzbuđenja, stresa ili ako ste izloženi hladnim klimatskim uslovima.
Lečenje: Kada postoji dijagnoza ove bolesti, lekarski savet je da promenite dotadašnji način života uz obaveznu medicinsku terapiju. Naravno, ako je bolest koronarne arterije ozbiljnija, savetuje se hirurška intervencija.
2. Aritmija
Zdravo ljudsko srce radi u specifičnom ritmu. Ako postoje poremećaji u njegovom ritmu, morate se obratiti lekaru. Ostali simptomi aritmije su vrtoglavica, nesvestica, umor i nelagodnost u grudima.
Lečenje: Lekar može da vam prepiše lekove ili operaciju, u zavisnosti od težine aritmija, kako bi ovo stanje doveo pod kontrolu. Druga opcija može uključivati implantirani kardioverter (defibrilator) koji će sam od sebe kontrolisati srčani ritam.
3. Srčana insuficijencija (zatajenje srca)
Ovo zdravstveno stanje se definiše kao srce koje ne funkcioniše tako efikasno koliko bi trebalo. Krv se kod srčane insuficijencije pumpa celim telom sporije nego što treba. Ovo stanje zauzvrat dovodi do drugih komplikacija u organima koji ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. Može se javiti kao odgovor na srčani udar ili druga medicinska stanja koja dodatno opterećuju srce, kao što je dijabetes, bubrežna bolest ili hipertenzija. Osim lupanja srca i kratkog daha, drugi simptomi srčane insuficijencije su kašalj koji proizvodi sekret, vrtoglavica, mučnina, bolovi u grudima, ekstremni umor i naglo povećanje težine.
Lečenje: Lekar će vam prepisati lekove za zatajenje srca ili obaviti operaciju kako bi se sprečilo dalje oštećenje ovog najvažnijeg ljudskog organa i poboljšala njegova funkcija.
4. Atrijalna fibrilacija
Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija ili fibrilacija pretkomora) je tip srčane aritmije koji može povećati rizik od nastanka srčanih oboljenja ili moždanog udara. Drugi simptomi koji se mogu pojaviti sa ovim stanjem su nedostatak energije, nelagodnost u predelu grudnog koša, lagane vrtoglavice i slično.
Lečenje: U zavisnosti od težine i ozbiljnosti ovog stanja, tretman može biti lekovima ili operacijom.
5. Bolest srčanih zalistaka
Srčani zalisci važni su za usmeravanje protoka krvi u ispravnom smeru i pravljenju brane da se krv ne propušta nazad. Kada jedan ili više ovih zalistaka ne radi kako valja, oni dodatno opterećuju srčani mišić. Osim kratkog daha i lupanja srca, ostali simptomi su još i vrtoglavica i stalni pritisak u grudima. Ako zdravstveno stanje vodi do srčane insuficijencije, onda osoba može iskusiti naglo povećanje težine koje prati oticanje organizma u predelima gležnjeva i stomaka.
Lečenje: Nakon postavljanja dijagnoze, mogu biti propisani lekovi za minimiziranje ovih simptoma i sprečavanje daljeg oštećenja zaliska. U ekstremnim slučajevima, preporučuje se hirurška intervencija na srcu.