ISPOVEST S DNA
U potpunom miru
udvaja se nebo
i na vodi ispisuju
drugačija imena stvari.
Njena ravnodušnost
uvećava broj obalskih vrba.
Umnožena usta odnose
promašene reči.
Na obalu pristižu
završni redovi
poverljivog pisma.
Za stvarnu jezersku dubinu
i ispovest s dna
lažni su talasi koji razlažu
odraz kuće sa brda.
Pada dimnjak, nestaje krov,
ruše se zidovi.
Isplivalo kamenje
međusobno se privlači.
Sa zajedničkog temelja
izrasta hram neke nove vere.
JUTRO PRE BUĐENJA
Dalje od mesta
do kojeg ni slovo ne dopire
izbledelim znanjem o sebi
najavljuje se dan.
U paktu sa tamom
nejako svetlo
odlaže svitanje.
Zaboravljenu pobedu
pamtim kao poraz
i u njenoj gorčini
nalazim otrovnu slast.
Veću od iskušenja
daljeg nadanja.
Očekivan sa Istoka,
vetar dolazi sa suprotne strane.
Poigrava se pepelom podviga
kojima sam svoju preradio dušu.
Sazdanu od svetla
povratnih slika.
Prepoznajem ostatke
budućeg vremena.
Uzdižem se i lebdim
nad zatrpanim izvorom.
Plašeći strašilo
pomućenog razuma.