KAO ŠTO TI ŽELIŠ
Pod severcem puca ilovača
zemlja pripremljena za obradu,
mreška voda u vedru, severac
kandže zariva u plugove
ostavljene u polju,
kad neko iziđe po drva
teško se kreće, zastajkuje,
skupio se pod kapuljačom ili ogrtačem
cvokoće zubima.
U sobi tišina, nemi svedok
snega kiše i dima, u njoj,
ne kreće se niko ne menja ništa.
Dok stavljam šišarke u vatru,
obuzima me nemir i teskoba:
ti stara pratiljo moja dolaziš
da zaumeš mesto
koje je patnja napustila,
na očajavaj,
na kući u osami pronađi
sivi zvekir vrata.
Malo po malo i mera je dosegnuta
malo po malo
kao što želiš – malo po malo
samoća obuzima,
dođi i uđi, sve dotakni.
To je jedan običan zimski dan,
svakidašnji – dan našeg života
NE ODLAZI
Ne odlazi
ne ostavljaj pomračenje
u mojoj sobi.
Sunce te traži,
nema milosti za tvoj odlazak,
pretražuje neznana mesta
kojima si slučajno prošla
i mesta koja si napustila.
Tamo gde si otišla
sagoreva u ništavnosti
tvoj uznemireni dan.
s italijanskog prevela Jelena S. Brković