SAMO PARČE HLEBA
Igumanija manastira Sokolica kod Zvečana mati Makarija opisala je smrt svoje majke koja je u odsudnom trenu tražila parče hleba. Molitva upokojenih za nas žive je zapravo molba njima da nas se sete tamo gde se nalaze.
Godine 1963. moja majka je umrla u noći između svetog Trifuna i Sretenja, a sutradan je Sretenje.
Ja nisam bila tu, bila sam već u Grčkoj na studijama. Pa sam tražila od moje najstarije sestre, koja je sada monahinja Mihaila, da mi opiše poslednje njene trenutke.
I ona je rekla da je naša majka tražila parče hleba. Jer mi smo bili velika sirotinja…
Tražila je parče hleba i sa parčetom hleba je umrla. Ali poslednje što je ona izgovorila, rekla je:
„Kako si mlad i lep i koliko gusaka imaš!“
To znači da je sveti Trifun došao po nju.
Kad sam to ispovedila ocu Emilijanu, igumanu Simonopetre (manastira), koji je sad jako bolestan, on je meni rekao:
„Ti nema razloga da se moliš za dušu svoje majke, već da se moliš njoj da se ona tebe seti tamo gde se ona sada nalazi“.
Kao što sam vam već rekla, osetili su ljudi i da na tom njihovom putu prema gore, do one velike svetlosti, njih sretaju i demoni. Ali verujte, sveti Oci kažu, i to sam našla kod svih onih koji se bave pitanjem upokojenja i pitanjem duše:
„Svi oni koji imaju Pečat dara Duha Svetoga, koji su živeli u Hristu, ONI SE RADUJU! Raduju se, jer znaju da imaju nerukotvoren Dom, a to je sila Duha Svetoga. I najzad, izlazak duše – smrt, to je velika TAJNA…“
Preuzeto iz dela predavanja na temu: „Smrt – putokaz u večni život“ koje je organizovala Crkva pri hramu Svetog Trifuna sa Topčiderskog groblja u Beogradu, 2013. godine