NI TRAGA OD SPASITELJA SVETA
Da Vinčijevoj slici „Salvator Mundi”, prodatoj na aukciji za 450 miliona dolara i na koju čeka Luvr Abu Dabi, naglo se izgubio trag. Gde je, kod koga je, ko je pravi vlasnik… ništa se od toga zasad ne zna!
Misterija oko čuvene slike „Salvator Mundi” renesansnog genija Leonarda da Vinčija, staroj pet stotina godina, nikako da se razreši do kraja.
I taman kad je, posle silnih medijskih nagađanja, objavljeno da će „Spasitelj sveta” moći da se vidi pored „Portreta nepoznate žene” („La Bella Ferroniere”) sa istim potpisom italijanskog majstora u tek otvorenom Luvru Abu Dabi, slici se gubi svaki trag. Gde je, kod koga je, ko je pravi vlasnik, je li preplaćena na aukciji, u kakvom je stanju slika posle restauracije, samo su neka od pitanja na koja odgovora još nema, osim kratke poruke „da će javnost biti blagovremeno obaveštena”.
Na Tviteru, na tri jezika (arapskom, francuskom i engleskom), slično kao i onaj put iz Muzeja, kada je direktor Manuel Rabate svečano najavio da „dolazi Da Vinčijev ’Salvator Mundi’”. I kako se to obično događa u nedostatku pravovremenih informacija, u opticaju su sada razne spekulacije uz podsećanja na neke izjave relevantnih eksperata. Među najintrigantnijim pamti se ona koju je dao umetnički kritičar Džeri Salc iz „Njujork magazina”, baš u vreme rekordne prodaje slike na aukciji „Kristi” kako „umetnički svet šapuće o podvali”. Slike, prodaje, vlasnika… nije dorečeno.
A priču o enigmatičnom Isusu Hristu (u grimizno-plavičastoj odori, kako drži kuglu u jednoj ruci dok podignutom desnom blagosilja), jednom od dvadesetak sačuvanih Da Vinčijevih slika, javnost je saznala još 1958. godine kada je prodata za samo 60 dolara. Ubrzo, pojavile su se neke sumnje, a potom i sve glasnija govorkanja, da nema govora o originalu, već da se radi o dobroj kopiji koju je po svemu sudeći napravio izvesni Bernardino Luini, jedan od Da Vinčijevih sledbenika.
Izvesno vreme, tačnije godinama, kritičari su dizali obrve ili sumnjičavo vrteli glavom kad god se, nekim povodom, pominjala slika, tvrdoglavo ukrštajući koplja – „jeste original, nije original”. Tačka na raspravu među umetničkim svetom konačno je stavljena po završenoj stručnoj analizi brojnih eksperata ne samo iz Metropoliten muzeja u Njujorku. I dileme od tada više nema. „Salvator Mundi” je Leonardovo delo. U međuvremenu, slika je popravljena i osvežena (2007) da bi deset godina kasnije stavljena na aukciju čuvene kuće „Kristi” u Njujorku. Njen tadašnji vlasnik, ruski milijarder, biznismen i vlasnik fudbalskog kluba „AS Monako” Dmitrij Ribolovljev, kako navode neki mediji, sliku je svojevremeno kupio preko izvesnog švajcarskog dilera umetničkih predmeta. Jordanski dnevnik pisao je da je ruski tajkun te 2013. godine sliku platio 127,5 miliona dolara žaleći se kasnije da ju je preplatio!?
Sa pomenute aukcije, dva su detalja brzinom zvuka dospela u etar. „Salvator Mundi” prodat je za 450 miliona dolara, posle „kraćeg telefonskog rata između dva anonimna ponuđača” i tako je potučen poslednji rekord od 179,4 miliona dolara za sliku „Alžirka” Pabla Pikasa pre samo četiri godine. Drugo, identitet kupca-pobednika prvi je otkrio „Njujork tajms”. Radi se o malo poznatom saudijskom princu, Baderu bin Abdulahu bin Muhamedu bin Farahu el Saudu, bliskom kraljevskoj kući, tačnije krunisanom princu Muhamedu bin Salmanu. Dakle, o čoveku, nepoznatom u umetničkim krugovima kolekcionara, koji kupuje sliku imidža Isusa Hrisa, a dolazi iz zemlje u kojoj se osim islama ne „praktikuje” nijedna druga religija.
Igra pogađanja ko je pravi vlasnik Da Vinčijevog „Spasitelja” sve se češće vukla po medijima. Pisano je da je princ Bader „samo igrao ulogu kupca”, dok je glavni saudijski princ Muhamed bin Salman. Bader je, kažu, odgovorio „Njujork tajmsu” pismom na arapskom da im „izveštaj vrvi od netačnosti”, da bi potom „Gardijan” ustao u odbranu kolega navodeći da princ „eksplicitno nije poricao da je kupio sliku”.
Francuski magazin „Le Journal du Dimanche” („Nedeljne novine”), pak, pisao je da iza pomenute kupovine stoje dve firme, kao deo finansijskog aranžmana u koji je uključeno nekoliko muzeja i da će, najverovatnije, Da Vinčijeva slika biti pozajmljena ili prodata Luvru Abu Dabi.
Najnoviji obrt u ovoj priči nastao je onog trena kada se u traganju za „istinom” umešala politika. Neki misle da je „Salvator Mundi” postao naprosto samo pion u mnogo većoj geopolitičkoj igri raširenoj po Bliskom istoku. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, sa prestonicom u Abu Dabiju, ojačali su svoje veze, a obe su, u jednom trenutku, prekinule diplomatske odnose sa Katarom.
S druge strane, saudijskog princa Muhameda bin Salmana nije baš uputno mnogo izlagati javnosti, ne samo zbog radikalnih poteza koje je povukao u svojoj zemlji, već i neprijatnosti vezanih za ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija.
Ruski tajkun Ribolovljev, koji je u Monaku doživeo da ga ispituju o korupciji, neki su brže-bolje povezali sa Donaldom Trampom. Da li samo zato što je za 95 miliona dolara od američkog predsednika kupio kuću u Palm Biču pre deset godina? Tek Bela kuća je odmah reagovala i demantovala da Tramp ima bilo kakav stalni kontakt sa Rusom.
Kao što mnogi koji uđu u Luvr u Parizu i odmah trče u onaj deo gde se, izdvojena na posebnom zidu, sa svih strana dobro vidi zagonetna „Mona Liza”, i ja sam tako čekala na prvi susret sa Da Vinčijevim delom „Salvator Mundi” čim Luvr Abu Dabi otvori svoja vrata za javnost. Grandiozno i prelepo zdanje, po zamisli francuskog arhitekte Žana Nuvela (dobitnika Prickerove nagrade za arhitekturu), podignuto na ostrvu Sadijat, pri ulazu u prestonicu UAE, i u koje je ušlo za godinu dana više od milion posetilaca, i bez te slike ostavlja snažan utisak. Izloženih više od 600 predmeta, artefakta i skulptura od kojih je 300 pozajmljeno, vodi vas kroz istoriju i religiju velikog dela sveta.
Luvr Abu Dabi jedini je koji nosi ime čuvenog muzeja van Francuske. Uz domaćina, vođu UAE šeika Muhameda bin Zajeda el Nahjana, predsednik Francuske Emanuel Markon je bio među prvima koji je 8. novembra 2017. ušao u bleštavi hram umetnosti rekavši da je „ovaj muzej most između civilizacija”.
Izvor: Politika