Osteoporoza i suva šljiva – Da li suve šljive smanjuju rizik od osteoporoze?

SUVE ŠLJIVE

Suva šljiva i osteoporoza. Kako i zašto suve šljive dobro utiču na osteoporozu – bolest krhkih kosti. Povezanost zračenja sa osteporozom i suvim šljivama.

 

Osteoporoza (doslovno znači „šupljikava kost“) je bolest kod koje nastaje gubitak koštane mase tokom procesa starenja ili iz nekog drugog razloga.  Može se  javiti i kod muškaraca, a ne samo kod žena, mada je kod žena bolest češća do 7 puta i obično je povezana s menopauzom, što odgovara naglom padu ženskih polnih hormona, posebno estrogena.

Osteoporoza obično nema jako izražene simptome, ali zbog toga komplikacije mogu biti jako bolne i mogu dovesti do trajnih posledica, a to su prelom kuka i podlaktice, kao najčešćih oblika preloma. Prelomi kostiju koji su posedica osteoporoze jesu značajan uzrok bolesti i smrti u celom svetu, a poznato je da su žene više ugrožene od muškaraca.

Osteoporoza je stanje, bolest, koštane krhkosti koja je posedica promena u mikro-arhitekturi i smanjenja gustine kosti. Koštana masa u određenom životnom dobu je zavisna od postignutog vrhunca koštane gustine i kasnijeg postepenog gubitka. Svaki od tih činilaca je zavisan od genetskih (naslednih), hormonalnih, prehrambenih i uslova okoline.

Zna se da je potrebna dovoljna količina kalcijuma da bi se postigla najveća moguća koštana masa, a smatra se da su količine ispod 500 mg kalcijuma dnevno predisponirajuće za smanjenu koštanu masu. Osim kalcijuma hronični nedostatak ili manji unos vitamina D, magnezijuma, moguće i bora, florida i vitamini K, B12 i B6, mogu doprineti nastanaku osteoporoze.

Slično tome povećan unos belančevina, natrijuma, alkohola, kofeina kao i pušenje može negativno uticati na gustinu kosti. Tipična ishrana u tzv. visokocivilizovanim zemljama (visok unos belančevina, i rafinirane, prerađene hrane) u kombinaciji s načinom života bez puno fizičke aktivnosti i kretanja može doprineti povećanoj pojavi osteoporoze u starijem životnom dobu.

Naučnici su otkrili da žene u menopauzi, koje žele da se zaštite od osteoporoze i preloma kostiju, jednostavno treba da jedu oko 10 suvih šljiva dnevno. Ili da piju redovno Zlatni Šveden biter.

Poznato je da su žene u postmenopauzi sklonije gubitku koštane mase nego muškarci. Zato su istraživači isprobali nekoliko prirodnih sredstava da se taj gubitak smanji, a pokazalo se da su suve šljive među najefikasnijima.

Istraživači Državnih univerziteta Floride i Oklahome sproveli su istraživanje koje je pratilo dve grupe žena u postmenopauzi tokom godinu dana. Prva grupa, koja se sastojala od 55 žena, konzumirala je 100g, ili 10 komada suvih šljiva svakodnevno.

Druga grupa, koja se sastojala od 45 žena, konzumirala je istu količinu sušenih jabuka svakodnevno. Pored toga, ispitanice su svakodnevno dobijale suplemente kalcijuma (500 mg) i vitamina D (400 mg).

Nakon godinu dana, pokazalo se da je kod grupe koja je konzumirala suve šljive povećana gustina koštane mase, posebno u kičmi i podlaktici, u odnosu na drugu grupu, koja je konzumirala sušene jabuke. Kao dodatak ovome, jedan od istraživača, prof. Bahram Arđmandi, istakao je da je on već eksperimentisao sa drugim voćkama, kao što su urme, smokve, suvo grožđe i jagode u pogledu njihovog efekta na koštanu masu, ali da nijedna od tih voćaka nije bila efikasna kao šljiva u poboljšanju zdravlja kostiju.

Istraživači veruju sa suve šljive poboljšavaju zdravlje kostiju tako što inhibiraju razlaganje kostiju.

Suve šljive su veoma su bogate vitaminom K, beta karotenom, flavonoidima i fenolima. Oni pomažu u poboljšanju stanja u kom se nalaze kosti kao i u poboljšanju cirkulacije.

Profesor Arjmandi zato ohrabruje ljude koji su zainteresovani za održavanje, ili poboljšanje zdravlja svojih kostiju, da obrate pažnju na izuzetno pozitivan efekat koji suve šljive imaju na gustinu kostiju, pa su u tom smislu korisne za prevenciju i ublažavanje simptoma osteoporoze.

Studija ovog istraživanja je objavljena u Britanskom žurnalu ishrane.

Dakle deset do 12 suvih šljiva dnevno sprečavaju gubitak koštanog tkiva prouzrokovan opadanjem nivoa estrogena, možda na taj način što snabdevaju organizam boronom, mineralom koji olakšava apsorpciju kalcijuma. Na taj način pospešuju zdravlje kostiju i smanjuju rizik od osteoporoze.

Istraživanja su takođe pokazala da suva šljiva štiti od gubitka koštane mase izazvanog jonizirajućim zračenjem. Time su zapravo naučno potvrđena i ranija istraživanja o benefitima suve šljive na zdravlje kostiju. Gubitak koštane mase uzrokovan jonizujućim zračenjem potencijalni je zdravstveni problem za ljude čija su zanimanja, ili situacije u kojima se nađu, vezana uz zračenje, na primer astronaute koji odlaze u svemir, ali i pacijente obolele od raka upućene na terapiju zračenjem, radnike izložene zračenju, žrtve nuklearnih nesreća itd.

Tim je istraživao mogućnosti sprečavanja oštećenja kostiju i oksidacijskog stresa koji dovode do gubitka koštane mase. Njihova studija pokazala je da konzumiranje suvih šljiva može zaštititi od jonizujućeg zračenja, odnosno da uvođenje suvih šljiva u ishranu može sprečiti efekat izloženosti zračenju na kosti, bilo u svemiru ili na zemlji.

U čemu je tajna suve šljive i njena delovanja na kosti?

Suve šljive sadrže biološki aktivne komponente – uključujući i polifenole, poznate po svojim snažnim antioksidativnim i antiupalnim svojstvima – koje mogu povoljno delovati na gubitak strukturnog integriteta kosti uzrokovanog radioterapijom ili izloženošću svemirskoj radijaciji.

Smanjena gustoća kostiju, odnosno osteoporoza, bolest je koja utiče na milione ljudi širom sveta, a njihov broj povećava se s prosečnim starenjem stanovništva. Utoliko naučno utvrđeno povoljno delovanje suvih šljiva na stanje kostiju nije važno samo za one koji su u kontaktu sa zračenjem, nego i za starije ljude uopšteno, kao i žene u menopauzi, čije su kosti krhkije i sklonije lomovima.

Prevencija osteoporoze

Na stanje kostiju u starijoj životnoj dobi kod oba pola, posebno kod žena u (post)menopauzi, potrebno je misliti puno ranije, već u dvadesetim godinama, u ishranu uvodeći namirnice bogate kalcijumom – mleko, mlečne proizvode, zeleno lisnato povrće, plavu ribu, školjke, orašaste plodove, suve smokve, začine (peršin, papar, kadulju…) i naravno – suve šljive.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar