Psihobiotik – kako su povezani mikrobiom i psihičke bolesti

Na primer, crevna flora vitkih i mršavih osoba je otpornija na promene spolja nego crevna flora gojaznih. Zato se možda vitki ne goje :-)

Zatim, otkrivena je snažna veza izmedju stanje crevne flore i našeg raspoloženja, zapravo izmedju stanja creva i naših neuroza i psihoza, pa su radjeni eksperimenti gde su mikrobiomi zdravih ljudi presadjivani bolesnima od depresije. Nakon te transplatacije mikrobioma zdravih na bolesne, pola depresivnih se izlečilo.

Taj eksperiment transplatacije crevne flore – fekalija sa zdravih osoba na bolesne je uradjen još 30-ih godina prošlog veka. Danas je taj metod transplatacije mikrobioma aktuelniji nego ikad, mada uz mnogo više opreznosti jer se fekalni sadržaj zdrave osobe ipak mora filtrirati zbog skrivenih bakterija i virusa.

Kod nekih savremenih bolesti je otkriveno da u mikrobiomu nekih bakterija uopšte nema u crevima (a trebalo bi da ih ima) ili ih ima pak previše (značajno više od proseka).

Zato se sada radi na mapiranju crevne flore, baš kao što se radilo mapiranje ljudskog genoma, da bi se našla matrica i veze izmedju sojeva bakterija u crevima, njihovog prisustva ili odsustva i bolesti.

Još uvek nije jasno da li je promenjena crevna flora uzrok ili simptom kod nekih bolesti, iako je jasno da se crevna flora menja usled ishrane i spoljne sredine. U tom razmišljanju se ide do ideje da se kreira PSIHOBIOTIK – lek u vidu sojeva bakterija koje potpomožau promenu raspoloženja na bolje, nešto slično kao što ljudi piju probiotike da bi poboljšali imunitet.

Psihobiotik je novi lek za psihičke bolesti baziran na crevnim bakterijama. Prvo na šta pomislimo kad su crevne bakterije u pitanju su jogur, kiselo mleko, kefir i probiotičke kulture.

Stim da probiotički jogurt nije dobro rešenje za nas iako ga industrija mleka hvali a lekari prepisuju uz klasične probiotike, posebno nakon uzimanja antibiotika. Uvek je bolje uzimati prirodno fermentisanu i domaću hranu jer ima više blagodarnih bakterija nego probiotički jogurt sa 3 soja veštačkih sojeva bakterija u sebi. Isto se to odnosi i na probiotike.

Sad kad to razumemo znamo i zašto je ANTIBIOTIK opasan lek jer neselektivno ubija sve crevne bakterije u našim crevima – i dobre i loše, ostavljajući pustoš i dovodi do pada imuniteta. Ko za svaku sitnicu uzima antibiotike a ne jede stalno probiotičku hranu ide putem sloma imuniteta i razvoja alergija i autoimunih bolesti.

Pratim već neko vreme ovu oblast i tu ima zilion informacija, vrlo uzbudljivih i interesantnih, pa prosto ne znam šta bih izneo i prepričao. Mikrobiom je velika tema istraživanja. Psihoibiotik je sledeća velika tema i oblast kojoj će se medicina posvetiti.

Zato engleski Gardian ima nekoliko odličnih tekstova na tu temu, pa ko zna engleski i voli da čita, može da uživa u tekstovima o crevnoj flori, koji ponekad imaju ambijent trilera i misterije, jer je ta oblast sada prepuna naučnika detektiva koji otkrivaju jedan fascinantan svet.

Jedan od takvih tekstova je dat ovde:  https://www.theguardian.com/science/2016/aug/25/gut-reaction-surprising-power-of-microbes

Zlatko Šćepanović