MIKRO DRAGOCENOSTI
Zdravstvene dobrobiti mikronutrijenata za naše zdravlje. Koje mikronutrijente imamo i na šta deluju mikronutrijenti
Mikronutrijenti su esencijalni sastjojci hrane iz više apsekata zdravlja i igraju centralnu ulogu u skoro svakoj funkciji tela. S obzirom da bi obiman spisak šta su sve mikronutrijenti bio predugačak, naveli smo samo neke primere da bismo ilustrovali njihovu važnost i krucijalnu ulogu koju igraju u našem telu.
Koje mikronutrijente imamo i kako deluju na zdravlje?
- Kalijum: snižava krvni pritisak, pomaže da se pobede bolesti srca
- Vitamin A: antioksidant koji se bori protiv slobodnih radikala, pomaže zdravlju kože i očiju, bori se protiv kancera time što sprečava mutaciju DNK u kancerogenim ćelijama
- Vitamin B12: pomaže da se proizvodi hemoglobin, koji nosi kiseonik kroz telo i bori se protiv umora
- Vitamin C: ojačava imunitet, sprečava oksidativni stres, bori se protiv kancera i sprečava česte bolesti kože, očiju, itd.
- Vitamin D: zdravlje kostiju, sprečava depresiju, može da ima anti-kancerogena svojstva
- Vitamin E: ponaša se kao antioksidant, štiti membrane ćelija i štiti srce
- Vitamin K: kritičan za koagulaciju krvi, štiti od bolesti srca, osteoporoze i ostalih tipova kancera
- Cink: poboljšava imunitet, funkcionisanje mozga i zdravlje srca
- Jod: bitan za ‘fetalni’ razvoj i zdravlje tiroidne žlezde
- Beta-karoten: pretvara su u antioksidant vitamin A u telu, ojačava imunitet i membrane
- Kalcijum: održava zdravlje kostiju, ponaša se kao ‘antcid’ , reduliše visok krvni pritisak
- Holin: sprečava akumulaciju masti u jetri, poboljšava razvoj mozga, pomaže funkcionisanju jetre
- Hrom: izbacuje šećer iz krvotoka i konvertuje ga u energiju, pomaže u kontrolisanju nivoa šećera u krvi kod individulaca sa dijabetesom tipa 2
- Bakar: anti-inflamatoran, pomaže pri borbi sa artritisom, poznat kao stimulator mozga
- Flavonoid (antioksidant): umanjuje rizik od kancera, astme, infarkta i bolesti srca; bori se protiv oštećenja od slobodnih radikala, štiti zdravlje mozga
- Karotenoid (antioksidant): štiti i čuva oči, bori se protiv makularne degeneracije i katarakte
- Folati: igaraju centralnu ulogu u razvoju fetusa i sprečavaju rak grlića materice, sadrži antidepresivna svojsrtva
- Gvožđe: pomaže da se kiseonik transpotruje kroz celo telo, sprečava anemiju i nedostatak energije
- Mangan: poboljšava gustinu kostiju, pomaže u borbi sa slobodnim radikalima, reguliše nivo šećera u krvi, metabolizam i inflamaciju
- Riboflavin (vitamin B2): sprečava rak grlića materice, bori se protiv glavobolja i migrena, može da leči akne, grčeve u mišićima, *karpal tunel* i umor
- Selen: ima antioksidativna svojstva, smanjuje rizik od raka prostate, lek je u lečenju astme, artritisa i neplodnosti
Mikronutrijenti u tradicionalnoj medicini
Važnost mikronutrijenata se prepoznaje u mnogo formi u tradicionalnoj medicini, zato se zdrava, ogranska hrana puna mikronutrijenata često koristi da bi se lečila raznovrsna zdravstevna stanja i bolesti.
Ajurveda i ajurvedska dijeta, na primer, fokusirana je na mnogo lekovitih biljaka i začina, farmentisane hrane, sezonskog povrća, zdravih mesa, orašastih plodova i semena da bi se hranilo telo da biste ga poboljšali i dali mu potrebne sastojske, a to su sve mikronutrijenti.
U međuvremenu kineska tradicionalna medicina sadrži mnoge sastojke koji su bogati mikronutrijentima da bi vratili balans telu, optimizirali unos nutrijenata, i dostigne se i održi bolje zdravlje.
Simptomi, uzroci i rizici nedostatka mikronutrijenata
Zbog toga što je svaki mikronutrijent esencijalan za zdravlje, nedostatak bilo kog vitamina ili minerala može dovesti do ozbiljnih nuspojava i posledica. Iako simptomi nedostatka određenog mikronutrijenta može da varira u zavisnosti od toga koji vam fali, neki od uobičajenih simptoma koji upućuju na problem su:
- Umor
- Slabost
- Suva koža
- Oslabljen imunitet
- Krvarenje desnih
- Anemija
- Problemi sa vidom
- Lako dobijanje modrica
- Gubitak pamćenja
- Grčevi u mišićima
Na balansiranoj dijeti, većina ljudi svoje potrebne mikronutrijente unose putem hrane. Međutim, ako imate ograničenja kod hrane, možda imate povećan rizik da vam nedostaju mikronutrijenti. Vegani i vegeterijanci, na primer, mogu da imaju manje gvožđa i cinka, dok oni na bezglutenskoj dijeti treba da paze na unos B vitamina popu folata i tiamina.
Oni sa poremećajima i stanjima koja utiču na apsorpciju nutrijenata mogu takođe da imaju rizik od nedostatka. Na primer, oni koji su skoro operisali želudac ili koji imaju Kronovu bolest, ulcerozni kolitis ili celijakiju treba da obrate pažnju na unos mikronutrijenata i da se konsultuju se lekarom da bi bili sigurni da su njihove potrebe zadovoljene.
Istorija i činjenice o mikronutrijentima
Ovih dana je opšte poznato da mikronutrijenti igraju važnu ulogu u zdravlju. Međutim, koncept mikronutrijenata je relativno skoro otkriven. Iako je nedostatak nutrijenata poput anemije bio poznat kroz istoriju, veza sa ishranom nije bila baš jasna.
U 19. veku, istraživači su počeli da razumeju bitnost minerala poput gvožđa, joda i cinka. Gvožđe se koristilo za simptome anemije, cink je bio esencijalan za rast i razvoj a jod je pomagao za prevenciju gušavosti.
Tokom ovog perioda, ostali tipovi nedostatka su se tretirali pomoću hrane, iako idalje nije bilo potpuno jasno zašto je hrana tako efektivna u smanjenju simptoma. Riblje ulje, na primer, se koristilo za tretiranje rahitisa koja je izazvana nedostatkom vitamina A, dok su meso, mleko i povrće korišćeni da se ublaže simptomi beri beri, takođe poznato kao nedostatak tiamina.
1906 godine Engleski biohemičar Frederick Gowland Hopkins predstavio je koncept mikronutrijenata, ili “neočekivani dijetatski faktori”, za koje je rekao da su oni hipotetički jedinjenja koja su esencijalna za zdravlje čoveka, ne uključujući proteine, masti i ugljene hidrate. Par godina kasnije, 1912, termin “vitamini” je zvanično prihvaćen od strane Casimira Funka, tako što su naučnici počeli da prepoznaju i uče više o bitnosti mikronutrijenata po naše opšte zdravlje.
Predostrožnosti
Iako većina ljudi može da zadovolji svoje potrebe za mikronutrijentima zdravom ishranom, dobro balansirnim dijetama, nekima su ipak potrebni suplementi da bi dostigli željenu potražnju tela za njima. Ukoliko sumnjate da imate nedostatak nutrijenata, konsultujte se sa svojim lekarom ili dijetetičarom da biste odlučili šta je najbolje rešenje za vas.
Takođe, ukoliko imate neki problem sa zdravljem ili pratite ograničenu dijetu, bitno je da pažljivo pratite vaš unos mikronutrijenata i da razmislite o uzimanju suplemenata. Multivitamin A kao suplement može da bude dobra ideja za mnoge, jer može da celokupno uokviri i sjedini vašu ishranu i da ispuni ‘rupe’ mikronutrijentima.
Zaključak
- Oficijalna definicija mikronutrijenata je da su oni bilo koja substanca koja nam je u manjim količinama potrebna. Par primera za mikronutrijente jesu vitamini, minerali i antioksidanti.
- Najveća razlika između mikronutrijenata i makronutrijenata jeste količina koja nam je potrebna. Makronutrijenti popur proteina, masti i ugljenih hidrata su nam potrebni u velikim količinama.
- Ovi bitni mikronutrienti igraju centralnu ulogu u mnogo aspekata našeg zravlja poput rasta i razvoja, metabolizma, produkcije digestivnih enzima i konverzije hrane u energiju.
- Dobra raznovrsnost hrane koja je puna mikronutrijenata je najbolji način da se susretnemo sa ovim mikronutrijentima. Hrana poput voća, povrća, mahunarka, mesa, orašastih plodova, semenki i žitarica mogu da doprinesu sa puno bitnih vitamina i minerala.
Izvor: Axe
[…] 1) Hranljivost – Ovsene mekinje imaju slične količine ugljenih hidrata i masti kao i obična ovsena kaša, ali sadrže više proteina i manje kalorija. Takođe, bogate su vlaknima, posebno beta-glukanom. Ovsene mekinje nude dobre količine tiamina, magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, riboflavina i kalijuma. Osim ovih hranljivih materija, u ovsenim mekinjama u tragovima nalaze se i količine folata, vitamina B6, niacina i kalcijuma. […]
[…] U 2015 godini, School of Public Health na University of Memphis je objavila istraživanja iz studije koja je istraživala anti-inflamatorni i antikancerogeni potencijal makriobiotičke ishrane. Studija je uporedila sastav nutrijenata makriobiotičke ishrane i nacionalne dijetetske preporuke (RDA) koja je bazirana na National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES). Ključno poređenje je bilo procena u kom izvoru je bio viši inflamatorni index (DII), takođe i nivo ukupnih kalorija, makronutrienata i 28 mikronutrijenata. […]