Parkinsonova bolest - prirodno lečenje ovog oboljenja u 5 faza

MANJAK DOPAMINA

Gde i kako nastaje Parkinsonova bolest koja izaziva tremor mišića i udova. Kako izgleda prirodno lečenje Parkinsonove bolesti u 5 koraka. Lekovi za Parkinsonovu bolest

Parkinsonova bolest je degenerativna bolest nervnog sistema koja rezultira kao gubitak namernih pokreta i smanjenoj motornoj funkcionalnosti. Simptomi Parkinsove bolesti su drhtavica, neprirodni pokreti tela i takođe jedan od simptoma mogu da bude karakteristična pokret „vrtenja pilula“ prstima šake. Otežani su i najobičniji svakodnevni zadaci poput pričanja, hodanja, gutanja i spavanja.

Sa Parkisonovom bolešću, deo mozga koji kontroliše pokrete mišića dobija manje dopamina nego uobičajeno. Dopamin je bitna hemikalija koja je neophodna ne samo za koordinaciju, već i za stvari poput učenja, povećanja motivacije i regulisanja raspoloženja. Ovo je jedan od razloga zašto depresija i druge promene raspoloženja često imaju efekat na ljude sa ovom bolešću.

Šta izaziva Parkinsonovu bolest i da li je izlečiva? Ne postoji specifični poznat uzrok, mada neki otežavajući faktori uključuju izloženost nekim hemikalijama i toksičnoj vodi i inflamaciji mozga. S’ obzirom da ne postoji lek za Parkinsonovu bolest (bolest je i hronična i progresivna), postoje lekovi koji povećavaju nivo dopamine u mozgu i mogu da kontrolišu simptome.

Studija iz 2016ie godina sa University of Saskatchewan pronašla je moguć način da se zaustavi progresija Parkinsona. Naučnici su napravili hemijsko jedinjenje bazirano na kofeinu – koje takođe sadrži nikotin, metformin i aminoindan – koji sprečavaju pogrešno savijanje ‘alpha-synuclein’, proteina koji je obavezan za regulaciju dopamina.

Kada je u pitanju efektivnost lekova i tradicionalnih metoda, često kako prolazi vreme Parkinsonovi simptomi prestaju da reaguju na lekove. Zato je jako bitno da se preduzimaju ekstra mere da bi se smanjila progresija simptoma bolesti, po mogućtstvu u najranijim fazama Parkinsonove bolesti. Dalje u tekstu ćete naučiti prirodne načine da biste ovo uradili, uključujući lekove za Parkinsona, poput anti-inflamatorne ishrane i vežbanja – oba mogu da efektivno poboljšaju stanje ove teške bolesti.

Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest je hronični, degenerativni nervni poremećaj koji najčešće zahvata starije ljude, češće muškarce nego žene. Veruje se da je izazvana i kombinacijom gena kao i zbog nekih spoljašnih faktora i okolnosti.

Karakteristike Parkinsonove bolesti uključuju podrhtavanje, krutost mišića, loš balans i teško hodanje. Iako simptomi mogu da variraju od osobe do osobe, vremenom obični zadaci – poput oblačenja ujutru ili odlaska na posao – mogu da postanu problem.

Baš zato što je Parkinsonova bolest hronično stanje, simptomi uglavnom traju duži vremenski period i takođe progresiraju kroz godine. Svaki Parkinsonov pacijent je različit, te je uobičajeno da nivoi različitih simptoma variraju. Zbog ovoga, neki pacijenti reaguju bolje od drugih na određene prirodne tretmane.

Simptomi Parkinsonove bolesti i znaci upozorenja

Simptomi spadaju u dve veliko kategorije: one koje imaju veze sa motornim funkcijama i one koje su povezane sa nečijim raspoloženjem. Četiri najčešća znaka Parkinsonove bolesti su:

Drhtanje: Ovo se najčešće ispoljava u rukama, vilici, nogama i na licu.
Krutost: Većina pacijenata ovo iskusi, krutost u rukama, nogama i unutrašnjosti tela.
Bradykinesia: Ovo je termin koji označava sporo kretanje. Neki pacijenti prave pauze ili samo zastanu tokom kretanja a da nisu u stanju ponovo da se pokrenu, a drugi vuku noge dok pokušavaju da hodaju.
Nestabilnost pri držanju (slabo držanje): Ovo je rezultat manjka snage, manjeg balansa i problema sa pomeranjem mišića ili kordinacijom delova tela.

Drugi simptomi koji se takođe javljaju, koja često utiču na raspoloženje su:

Depresija i umor
Urinarni problemi
Problemi sa govorom i normalnom ishranom
Digestivni problemi, uključujući konstipaciju / zatvor
Problemi sa spavanjem
Kožni problemi
Promena glasa
Seksualna disfunkcija

Faktori rizika i uzroci Parkinsonove bolesti

Ne postoji jedan uzrok Parkinsonove bolesti koji se pokazao tokom vremena. Nuačnici veruju da su nedostatak neurotransmitera dopamina, neurološko oštećenje, inflamacija i pogoršanje ćelija mozga primarni faktori koji izazivaju razvoj Parkinsonove bolesti. Mada zašto tačno pacijenti razvijaju ove probleme je kompleksan problem koji i dalje ostaje za debatu.

Evo za šta je sigurno da je faktor rizika:

Biti muškarac, pogotovu u starijim godinama. Nuačniici sugeriraju da su muškarci od 50 do 60 godina najskloniji ovoj bolesti.
Genetička osetljivost: Studije su identifirale par mutacija gena koje mogu neke da dovedu u još veći rizik. Parkinson je takođe u nekim primerima išao kroz porodicu, tako da imati rođaka ili roditelja sa ovom bolešću, povećava se rizik.
Oštećenje na delu mozga koji se zove “substantia nigra,” koji proizvodi ćelije koje su odgovorne za stvaranje dopamina.
Toksičnost i izloženost hemikalijama, uključujući pesticide koji su prisutni zbog ne-organske proizvodnje. Život u ruralnoj sredini i konzumiranje vode iz bunara koja može da sadrži razne hemikalije je takođe faktor okruženja.
Slaba ishrana, nedostatak nutrijenata, alergije na hranu i nezdrav život.
Neravnoteža hormona i ostali medicinski problemi koji utiču na kognitivno zdravlje i povećavaju inflamaciju.

Konvencionalni tretmani za Parkinsonovu bolest

Iako one nisu jedina opcija, farmaceutski lekovi mogu da stabilizuju promene raspoloženja pacijenta i da poboljšaju njegovu motoriku. Tretmani za Parkinsonovu bolest mogu da se klasifikiraju u 3 kategorije:

Simptomatsko lečenje: ono uključuju farmaceutske proizvode poput levodopa (L-dopa), Inosine i Carbidopa, koji povećavaju produkciju dopamina. Manje poznati lekovi koji se ponekad koriste da bi se kontrolisali simptomi su bromocriptine, pramipexole i ropinirole.
Neuro-zaštitini tretmani: Oni uključuju operacije poput duboke stimulacije mozga (DBS) i ukljanjanja tkiva.
Na bazi izlečenja: Ovi tretmani se idalje istražuju i oni su budući tretmani za Parkinsonovu bolest. Najskorije istraživanje pokazuje da prirodni načini, koji su dalje objašnjeni, mogu znatno da pomognu da se smanji rizik i takođe da se poboljša kvalitet života pacijenata.

Posebno za DBS, klinička proba iz 2018-e godine je pokazala da su bolji rezultati kod mlađih ljudi koji su tretirani uz tradicionalnu duboku stimulaciju mozga sa lekovima nego bez lekova. Od 251 pacijenta, 124 je dobilo medicinsku terapiju i bilateralnu subtalamičnu stimulaciju. Posle dve godine, medicinska doza se povećala za 39%. Uz to neuropsihijatrijske fluktuacije (ili uznemirenja raspoloženja) su se smanjile. Od 124 pacijenta koji su primili medicinsku terapiju medicinska doza se povećala kod 21% a menjanja raspoloženja se nisu popravila.

Dok se i dalje diskutuje o DBS, studija iz 2017-e je naglasila da adaptivna duboka stimulacija mozga potencijalno može da bude efikasna, uticajna i specifičnija od tradicionalne DBS-a. Studija izdvaja da “adaptivna duboka stimulacija možda koristi povratnu informaciju o stanju neuronskih ‘krugova’ da bi kontrolisala stimulaciju, nego da donosi popravljene stimulacije stalno, kao što je trenutno slučaj.” Adaptivna i tradicionalna DBS supresuju aktivnosti u ‘subtalamičnom nukleusu’ u mozgu, dok adaptivna DBS postiže bolju supresiju za kraće vreme.

5 koraka prirodnih tretmana za lečenje Parkinsonove bolesti

Korak 1: Najbolja hrana za Parkinsonovu bolest

Važno je da ovi pacijenti jedu ‘celovitu’ hranu – nepreradjenu hranu, da im ishrana sadrži puno nutrijenata, mnogo svežeg organskog voća i povrća i kvalitetnog mesa. Uklanjanje prerađene hrane i one koje sadrže prezervative, sintetičke sastojke i ostale hemikalije donosi koristi za zdravlje.

Da bi se poboljšalo ovo stanje, pokušajte sa zdravom ishranom koja uključuje:

Sirova hrana: sirovo voće i povrće doprinose antioksidantima da bi pomgli u smanjenju oštećenja od strane slobodnih radikala i da bi smanjili inflamaciju.
Hrana bogata vlaknima: Zatvor je čest kod ove bolesti, tako da budite sigurni da jedete dovoljno balastnih vlakana i da ste adekvatno hidrirani da bi popravili funkciju creva.
Zdrave masti: Konzumiranjem zdravih masti možete da pomognete neurološkom zdravlju i da sprečite pogoršavanja raspoloženja. Dodajte u ishranu divlju ribu, avokado, kokos, domaći maslac i proklijala semena poput oraha i lana.
Hladno presovana ulja: Maslinovo ulje kao dresing za salatu može da doprinese sa esencijalnim vitaminima E, koji se ponašaju kao antioksidanti. Kokosovo i palmino ulje su takođe ulja od koristi koje bi trebalo da uključite u svoju ishranu jer imaju anti-inflamatorne efekte.
Omega-3 hrana: Povećanjem unosa omega-3 može da podigne nivoe dopamina i da smanji inflamaciju. Fokusirajte se na morsku hranu nekoliko puta nedeljno, takođe uključite i orahe i semena.
Sveže ceđeni sokovi od povrća: Oni pomažu da se dobiju esencijalni vitamin i menrali. Svež sok je takođe jako hidrirajuć i može da pomogne sa zatvorom.
Uzimati protein samo uz večeru: Održavanje niskog nivoa proteina tokom dana se pokazalo da smanjuje simptome Parkinsona.
Zeleni čaj: Zeleni čaj sadrži antioksidant polifenol koji se bori protiv slobodnih radikala. Takođe sadrži theanin koji podiže nivo dopamine u mozgu. Pokušajte da pijete tri čaše dnevno da biste izvukli najviše dobrobiti.
Mnogi ljudi takođe imaju dobrobiti od eliminacije slada u potpunosti.

Korak 2: Hrana koju treba da izbegnete da vam se ne bi pogoršali simptomi:

Previše proteina: Smanjivanjem unosa proteina mogu da se poboljšaju simptomi Parkinsona.
Prerađena hrana: Toksini i aditivi koji su pronađeni u ovakvoj hrani mogu da pogoršaju bolest. Njihovom eliminacijom od malih nogu je preventivni korak da se smanji rizik od drugih bolesti koje su vezane za uzrast.
Veštački zaslađivači i zamene za šećer: Oni se smatraju toksičnim i mogu da pogoršaju simptome.
Alkohol: Može da poremeti neurološku funkciju i da doprinese većim promenama u raspoloženju ili nekim komplikacijama.
Bilo kakve potencijalne alergije na hranu: Alergije na hranu mogu da pogoršaju simptome time što se pogoršava zdravlje stomaka i inflamaciju. Počnite sa limitiranje uobičajenih alergena poput glutena, mlečnih proizvoda, školjki i kikirikija.

Korak 3: Suplementacija i Esencijalna ulja za Parkinsonovu bolest

Koenzim Q10 (1,200 milligrama dnevno): Moćan antioksidant koji pomaže u usporavanju širenja Parkinsonove bolesti. Studije su pokazale da su jako niski nivoi koenzima Q10 u mozgu i u krvi kod pacijnata sa Parkinsonom. Mitohondrije su odgovorne za stvaranje energije u ćelijama, ali tokom stvaranja, nusprodukt rezervnih elektrona se stvara. Kada ovi elektroni izađu iz ćelije, oni su poznati kao slobodni radikali koji su zaslužni za oksidativna oštećenja na mozgu i povezani su sa kognitivnim problemima. Da bi se pobedilo oštećenje, svaka ćelija tela sadrži moćan antioksidant koji se zove koenzim Q10, ali ljudi sa visokim nivoom oksidativnih oštećenja moraju još više da unose ovaj koenzim.
Vitamin C (750 milligrama, 4 puta dnevno): Može da se koristi kao antioksidant da bi se sprečilo oštećenje od strane slobodnih radikala. Takođe pomaže jačanju imuniteta.
Vitamin E (400 IU dnevno): Bitan antioksidant koji pomaže mozgu.
Prah zelenog povrća kao suplement: Gledajte da formula sadržinu spirulinu, hlorelu ili pšeničnu travu da bi oni doprineli sa mineralina i pomogli kod detoksifikacije.
Omega-3 riblje ulje (1,000 milligrama dnevno): Pomaže da se smanji inflamacija i potpomaže neurološkom zdravlju.
Vitamin D: Da biste održali zdravlje kostiju postarajte se da vaša ishrana sadrži dosta kalcijuma i vitamina D. Ljudi koji imaju preko 50 godina treba da uzimaju preko 1500 miligrama kalcijuma dnevno zajedno sa najmanje 800 IU vitamina D (od sunca, hrane i suplemenata)
Esencijalna ulja za Parkinsona: Korišćenjem esencijalnih ulja može efektivno da se smanje i umire neke od simptoma koji su vezani za ovu bolest, poput depresije, problema sa spavanjem, inflamacijom kože i kod digestivnih problema. Ulje od smilja i ulje tamjana smanjuju inflamacijju mozga, a vetiver ulje smanjuje podrhtavanja. Utrljavajte dve kapi ovih ulja na rubu vrata dva puta dnevno ili stavite dve kapi tamjanovog ulja na vrh usta?

Korak 4: Vežba i ostala kretanja kao lek za Parkinsonovu bolest

Washington University School of Medicine naglašava da je vežba najbolji tretman za ovu bolest. Iako ljudi sa Parkinsonovom bolešću nisu u stanju da vežbaju kao što su mogli pre ove bolesti, studije su pokazale da su mnogi u stanju da učestvuju u mnogim formama treninga isto kao i ljudi bez ove bolesti, u istim godinama. Onima koji imaju rizik od dobijanja Parkinsonove bolesti ali im se idalje nisu pojavili simptomi preporučuje se da rade vežbe za ljude u srednjim godinama koje značajno smanjuju dalji rizik od demencije i ostalih blagih kognitivnih pogoršanja.

Mnoge studije pokazuju da vežba ima anti-inflamatorne, antidepresivne i neuro-zaštitničke mehanizme koji poboljšavaju kognitivno zdravlje. Studije sa životinjama su otkrile mnoge pozivitvne efekte koji su povezani sa vežbanjem uključujući smanjenje dopaminergičnih neurona, poboljšani faktori neurotropika i poboljšana neuroplastičnost.

Krećite se oprezno

Parkinsonova bolest može da poremeti svest o balansu i da oteža normalan hod. Ovo su saveti kako da vaše kretanje bude bezbednije i pomalo lakše:

Pokušajte da se ne krećete prebrzo i razmotrite opciju da koristite pomoćni štap ili stvari koja će vam pomoći.
Kada hodate, gledajte da vaša peta prva dotakne tlo.
Ako se uhvatite da vučete noge, zaustavite se i ispravite to.
Gledajte pravo dok hodate, ne u zemlju. Kada se okrećete ne dozvolite sebi da pogledate u stopala. Nego napravite U-okret.
Pokušajte da izbegnete naginjanje da biste održali centar gravitacije iznad svojih stopala.

Istežite se da biste sprečili grčenje mišića

Nežni pokreti i istezanje će vam olakšati dan. Takođe mogu da pomognu kod krutosti, osetljivosti i bola. Pročitajte jednostavna četiri koraka koje možete da radite da biste sprečili grčeve u mišićima i bol:

Stanite nedaleko od zida i pružite ruke do zida. Stavite ruke na zid da biste dobili balans, te istegnite ruke i leđa.
Onda se okrenite i prisolonite leđa na zid. Polako marširajte u mestu, tako što podižete kolena što je više moguće.
Dok sedite na stolici, obavijte ruke oko stolice, tako da se vaša ramena što više istežu. Zabacite glavu što više možete, da biste istegli i vrat.
Dok ste na stolici, podižite vaša stopla gore dole dok uzdižete i vaša ramena unazad.

3. Krenite sa vežbama koje treniraju mišiče i psihu poput Tai Čia

Tai chi je kineska borilačka veština sporih, ritmičkih pokreta. Istraživači iz Department of Rehabilitation Medicine u West China Hospital pokazali su da kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću tai chi održava snagu i balans, smanjuje rizik od pada, i takođe pomaže kod anksioznosti i depresije.

Na duže staze je preporučljiv starijim ljudima da bi ostali aktivni i sposobni, došli su do saznanja da tai chi može da pomogne kod simptoma Parkinsona jer poboljšava pokrete, balans i fokusiranost. Jedan sat taj chija dvaput nedeljno je preporučljiv za stabilnost, koordinaciju i zadatke poput hodanja.

Učestvujte u aerobiku u vodi

Loš balans, gubitak mišića, manjak snage i krutost mogu da otežaju tradicionalno vežbanje. Aerobik u vodi može da ima dobrobiti isto kao i konvencionalna vežbanja bez rizika od pada.

Studija iz Journal of Physical Therapy Science je pokazala da stariji ljudi koji učestvuju u sportovima u vodi imaju značajno poboljšanje u mišćima nogu. Bolji oporavak i balans, značajano bolji hod i smanjen rizik od ponovne povrede pri padu. Budite pri plićoj vodi da biste izbegli slučajne povrede i nađite društvo da biste imali motivaciju i podršku. Ukoliko se priključite grupnom treningu možete da imate beneficije poput emotivne podrške i još veće motivacije.

Korak 5: Akupunktura

Prema Neurodegenerative Disease Research Group na King’s College u Londonu, skorašnja istraživanja su pokazala da akupuntura može da oslobodi od simptoma Parkinsonove bolesti tako što prouzrokuje nervni odgovor u delovima mozga koji su delimično pod inflamacijom, poput talamusa.

Akupunktura se koristi vekovima da bi smanjila bolove, anskioznost, insomniju i ukočenost. Sada se smatra da usporava umiranje ćelija i da umanjuje oksidativni stres koji izaziva oštećenja na dopaminergičnim neuronima u ‘substantia nigra’.

Predostrožnosti kod lečenja Parkinsonove bolesti

Prirodno lečenje koje je spomenuto gore ne može da garantuje potpunu bezbednost od ove bolesti, ili da kontroliše simptome kod svih pacijenata. Nažalost, zbog nepredvidivosti Parkinsonovih simptoma, često je ovu bolest teško dijagnostikovati i lečiti u mnogo slučajeva.

Ako uvidite postepene promene u svojoj kontroli pokreta i raspoloženja, bilo bi pametno da se posavetujete sa lekarima oko vaših simptoma, pogotovu ako kognitivni poremećaji idu kroz vašu porodicu. The National Parkinson’s Foundationo preporučuju i da u najranijim fazama bolesti da testirate da li osećate isto mirise kao i ranije, svoj vid, držanje, stabilnost ili sposobnost da idete sami do toaleta i da li normalno hodate.

Ključne tačke kod prirodnog lečenja Parkinsa

Simptomi Parkinsonove bolesti uključuju drhtavicu, gubitak ravnhoteže, usporenu pokretljivost, promene raspoloženja, slab stav i smanjena motorna kontrola.
Uzrok Parkinsonove bolesti uključuju visok nivo inflamacije, kvarenje ćelija mozga, nizak nivo domapina, velika izloženost pesticidima/ toksinima i mogući genetički faktori.

5 prirodnih tretmana koji umanjuju simptome Parkinsonove bolesti: