UNIVERZALNI GOVOR
Priča mati Gavrile koju je jedan strani misionar provocirao pitanjem koliko jezika govori kada se iz svog manastira dugo nigde nije pomerila niti se školovala.
Jednom mi je prišao neki strani misionar i rekao mi:
„Ti si možda dobra žena, ali nisi dobra hrišćanka!“
Pitala sam: „Zašto?“
„Zato što si ovde toliko dugo, a ideš okolo i pričaš engleski. Koje si ovdašnje jezike naučila?“
Rekla sam mu: „Nisam uspela da naučim nijedan lokalni jezik, zato što dosta putujem sa jednog mesta na drugo. Čim naučim jedan dijalekt, oni počnu da pričaju drugi. Samo sam naučila ,dobro jutro’ i ,dobro veče’. Ništa više.“
„Ma, nikakva si mi ti hrišćanka. Kako uopšte misionariš? Svi misionari uče ovdašnje jezike da bi…“
Onda sam rekla: „Gospode, daj mi odgovor za njega.“
Ovo sam rekla svim svojim srcem, a onda sam rekla: „A da. Zaboravila sam da ti kažem. Znam pet jezika.“
„Stvarno? Kojih?“, reče mi.
„Prvi je osmeh. Drugi su suze. Treći je dodir. Četvrti je molitva, a peti je ljubav. Sa ovih pet jezika, mogu da obiđem ceo svet.“
On je zastao i rekao:
„Čekaj malo, da ovo zapišem…“
I stvarno, sa ovih „pet jezika“, možeš da proputuješ ceo svet, i ceo svet je tvoj.
Voli sve kao najbliže – bez obzira na njihovu veru ili rasu, bez obzira na bilo šta. Svugde su ljudi Božiji. Nikada ne znaš da li će neko koga sada vidiš biti Svetac. Budimo tihi…