SKOČI PRE NEGO ŠTO POGLEDAŠ
Osećaj opasnosti ne sme nestati, gorak,
Put svakako kratak i strm vide oči,
I mada ti odavde izgleda korak po korak,
Gledaj ga ako hoćeš, ali moraš da skočiš.
U snu žilavi ljudi sentimentalni budu,
Krše zakone kada i glupi strele od kazni;
Nije konvencija već strah koji u čudu
U sebi čuva sklonost da se nestane sasvim.
Napori puni brige zauzete gomile,
Nečist i nepreciznost, i pivo što se toči
Proizvedu poneku šalu svake godine;
Pa smej se ako možeš, ali moraš da skočiš.
Odelo što se smatra primerenim po modi
Neće biti udobno, ni za džepove naše
Sve dokle može život ovaca da nam godi
I dok ne spominjemo one koji nestaše.
Mnogo se može reći o društvenome taktu,
Ali radovati se u potpunoj samoći
Gore je nego plakati u najstrašnijem jadu;
Sad te niko ne gleda, ali moraš da skočiš.
Krevet na kom ležimo sačinjava samoća
Deset hiljada hvati duboka i prazna;
Znaš da te mnogo volim, ali moraš da skočiš,
Naš san o sigurnosti mora da nestane najzad.
S engleskog preveo Nikola Živanović