Slatka perverzija

Nikada nisam mogao razumeti
ljubav prema čovečanstvu.
Kako možeš voleti nešto tako
nepregledno i neodređeno?
Ljubav počiva na zapažanju
i pamćenju vrlo određenih detalja.

Za sebe mogu reći da volim
samo određene ljude,
i to ne mnogo njih.
Svoju ljubav sam usmerio
na pojedinačno, nikako
ne na opšte.

Slično je i sa poezijom.
Kao što ne mogu voleti čovečanstvo,
tako ne mogu voleti ni poeziju.
Volim samo pojedinačne pesme,
i to ne mnogo njih.

Nisam siguran koliko zaista
razumem tih nekoliko pesama,
ali, svejedno, volim da im se
vraćam sa vremena na vreme.
Uostalom, između ljubavi i
poznavanja nikada ne
stoji znak jednakosti.

Ali, čitati omiljenu pesmu
naglas je poput izjavljivanja
ljubavi dragoj osobi.
To je hodanje glavnom
gradskom ulicom bez ijednog
komada odeće na sebi.
Nema poezije bez egzibicionizma.

O, slatka perverzijo!