PROBAVNI PROCES ŠEĆERA
Šećeri (monosaharidi, disaharidi i polisaharidi) podležu specifičnom procesu probave, tako da varenje ugljenih hidrata predstavlja okosnicu zdravlja ljudskog organizma. Kako se taj proces u našem telu odvija?
Ugljeni hidrati predstavljaju primarni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. U pitanju je deo zdrave ishrane koji između ostalog obezbeđuje energiju telu za rad mišića, disanje i funkcije mozga.
Ugljeni hidrati sadrže šećere koji se obično nazivaju saharidima, a pošto su ti šećeri povezani zajedno u veće grupe, onda je češći naziv polisaharidi.
Kako se probavljaju ugljeni hidrati? Proces varenja ugljenih hidrata počinje u ustima, nastavlja se u želucu i crevima, da bi se ceo proces završio se kada se polisaharidi razbije u monosaharide, koji se zatim apsorbuju u organizmu.
Vrste ugljenih hidrata
Glavne vrste ugljenih hidrata su šećeri, skrob i dijetalna vlakna. Kada se odgovara na pitanje kako se ugljeni hidrati vare, važno je napomenuti da telo zapravo ne probavlja sve vrste ovih jedinjenja.
Ljudski organizam u potpunosti vari šećere i skrob. Kada se dva ugljena hidrata apsorbuju, oni troše 4 kalorije energije po gramu ugljenih hidrata. Međutim, ljudskom telu nedostaju potrebni enzimi za varenje dijetalnih vlakana. Shodno tome, vlakna se izlučuju iz organizma u velikim količinama.
Proces varenja ugljenih hidrata
Varenje ugljenih hidrata se odvija u različitim delovima tela. U nastavku je prikazana analiza aktivnosti u različitim delovima tela, kao i enzima ili kiselina koje svaki od tih delova oslobađa.
1. Usta
Proces varenja počinje u ustima gde pljuvačka koja nastaje iz pljuvačnih žlezda vlaži hranu. Dok žvaćemo hranu i sitnimo je na manje komade, pljuvačne žlezde oslobađaju enzim amilazu. Ovaj enzim zaslužan je za razgradnju polisaharida u ugljenim hidratima.
2. Želudac
Ugljeni hidrati se gutaju u sitnim komadima pomešanim sa enzimom amilazom. Ova smeša se naziva himus i ona prolazi kroz jednjak u želudac. Ovaj važni ljudski organ oslobađa kiselinu koja dalje nije u stanju da svari himus, ali ubija sve bakterije u toj hrani. Osim toga, kiselina zaustavlja funkciju enzima amilaze, koja je do tog momenta bila aktivna.
3. Creva
Pankreas oslobađa svoj enzim u tankom crevu, koji saharide u ugljenim hidratima razgrađuje u disaharide. Disaharidi su šećeri koji imaju ovakvo ime jer su sastavljeni od dva molekula. Saharoza je jedan od najpoznatijih primera šećera koji ima dva molekula. Ostali enzimi u tankom crevu su laktaza, saharaza i maltaza. Ovi enzimi razlažu disaharide na prostije šećere, odnosno u monosaharide. Glukoza je jedan od najpoznatijih monosaharida, tj. šećera izgrađenih od jednog molekula.
U izveštaju ogranka UN zaduženog za hranu i poljoprivredu navodi se da se varenje rafinisanih ugljenih hidrata kao što su šećer i pšenično brašno dešava brzo. Varenje ovih ugljenih hidrata se dešava u gornjem kraju tankog creva, dok se varenje složenih ugljenih hidrata, kao što su cela zrna (tzv. whole grain), javlja se u donjem kraju tankog creva u blizini ileuma. Ileum i tanko crevo sadrže rese, prstaste izbočine koje apsorbuju probavljive namirnice. Ove izbočine variraju u zavisnosti od toga da li su ugljeni hidrati iz hrane rafinisani ili su celog zrna.
4. Jetra
Jetra skladišti monosaharide kao gorivo za telo. Transporter heksoze zavisan od natrijuma je molekul koji pomera pojedinačni molekul glukoze i natrijumove jone u epitelne ćelije tankog creva. Natrijum se razmenjuje sa kalijumom u krvotoku dok transporter glukoze pomera glukozu u ćelijama u krvotok. Ova glukoza se skladišti u jetri i oslobađa kada je organizmz potrebna energija za obavljanje svojih funkcija.
5. Veliko (debelo) crevo
Kao što je ranije rečeno, telo probavlja i apsorbuje sve ugljene hidrate osim dijetalnih vlakana i nekih rezistentnih skrobova. Bakterije koje se nalaze u debelom crevu oslobađaju enzime koji razbijaju neprobavljive ugljene hidrate. Ovaj proces varenja u kolonu proizvodi kratkolančane masne kiseline i gasove. Bakterije u debelom crevu konzumiraju neke od masnih kiselina za energiju i rast, dok se neke uklanjaju iz organizma izmetom. Ostale masne kiseline se apsorbuju u ćelijama debelog creva (kolona) i mala količina se prenosi u jetru. Dijetalna vlakna se laganije vare u gastrointestinalnom traktu u odnosu na šećere i skrob. Dakle, konzumiranje dijetalnih vlakana dovodi do sporog i blagog porasta glukoze u krvi, što je izvrsno za zdravlje čoveka.