DOĐI U MRTAV PARK
Dođi u mrtav park, nek ti pogled padne
Na ozareni treptaj daleke obale,
Na oblaka čistih plaveti nenadne,
Gde šarene staze uz ribnjak su sjale.
Uzmi blago sivo, uzmi žuto jako,
Sa breze i bukve vetar duva mlako,
Gde još nije uveo poznih ruža sjaj,
Venac ispleti, pažljivo ih celivaj.
Zadnje noći zvezdane zapamti sliku,
U purpuru divlju lozu s uvojcima,
To što osta bujnost zelenu da ima,
I da mre blago na jesenjem vidiku.
POSETA
Blago sunce koso pade,
Na zid tvoj kroz pukotine,
U bašticu tvoju sine,
I na kuću kraj ograde.
Prhnu ptice kroz čistinu,
Pomeraju žbunje grana,
Kad se zgasi požar dana
Putnik se na stazi vinu.
I prospi sad puno vedro,
Niz staze po šljunku njinom,
Po zlatnom sjaju ružinom,
Niz žbunje i leje štedro.
Uz zid gde stolica seže,
Slomi splet što bršljan ima,
Cvet prospi preko ćilima,
Da mirisno bude i sveže.
Preveo s nemačkog Bojan Belić