NASTANAK MARCIPANA
U staroj Persiji neki pekar je želeo da napravi isključivo dobar hleb, pa je zamesio med, ružino ulje i mlevene bademe. Bio je oduševljen ukusom onog što je napravio, ne sluteći da je napravio marcipan.
Iz svoje prapostojbine, marcipan je stigao na Bliski Istok, a u Evropi ga je oko 1300. godine napravio venecijanski poslastičar Bardut, na dan Svetog Marka. Kažu da je odatle i poteklo ime marcipanu (lat. Marce panis, u prevodu: Markov hleb).
Marcipan se u početku prodavao u apotekama, pa mu je i cena bila visoka. Persijski lekar Razes je tvrdio da marcipan ojačava kičmu i razvija mozak. I evropski lekari su marcipanu pripisivali lekovita svojstva. U Hamburgu je 1602. otkrivena knjiga u kojoj se tvrdi da marcipan pomaže nervima, eliminiše glavobolju i da je odličan afrodizijak. Dugo godina ovaj desert bio je privilegija kraljeva i bogatih. U Lajpcigu i Libeku zakonom je bila zabranjena upotreba marcipana za niže slojeve, a oni koji bi se usudili da ga probaju, bili bi strogo kažnjeni.
Danas je marcipan poznat u celom svetu i ne postoji zakon koji zabranjuje njegovu upotrebu. Nažalost, i sada ovaj desert spada među najskuplje, pa ne mogu svi da ga priušte.
Recept za pravljenje marcipan mase
Sastojci:
150 grama badema
150 gram fino mlevenog šećera
jedno belance
Način pripreme:
Bademe blanširajte kratko u ključaloj vodi, ogulite ih od kože i stavite na kuhinjsku krpu da se osuše.
Sameljite ih u blenderu najmanje dva puta, pa dodajte malo šećera u prahu u bademe za vreme mlevenja, da pokupi vlagu.
Pomešajte bademe sa šećerom i dodajte belance (nemojte ga tući), polako umesite testo i dodavajte šećer dok ne dobijete tvrdu glatku smesu, spremnu za oblikovanje ili oblaganje torti i kolača.
Ovako gotov marcipan u frižideru može da stoji i do dve nedelje, a po želji ga možete bojiti jestivim bojama.