MOLBA BEZ PLODA
Samoljubiva i nerazumna molitva naša, izgovorena u nadi da će nam je Bog uslišiti, ostaje zatamničena u našoj svesti i nije nam od koristi. Prava molitva ne dopušta ugađanje samome sebi.
Ne znate šta ištete (Mk. 10,38)
Bog, kao blag i milostiv nebesni otac, uvek je u stanju da usliši molbu svoje dobre dece. Ali ako On to ponekad odbije da učini, uzrok treba objašnjavati faktom da njihove molitve često bivaju samoljubive, egoistične i nerazumne.
Pored toga što se mole Bogu bez smirenosti i pokajanja u svojim gresima, neki ljude se mole i za stvari koje protivreče Božjoj blagosti; za stvari koje su štetne i po njihove bližnje i po njih same.
Mole se, na primer, za lako zadobijanje bogastva i imanja, da bi ga traćili u lakom i razuzdanom životu. Razume se, da sveblagi Bog neće ispuniti jednu takvu nerazumnu molbu, radi dobra samoga molioca. Ištete i ne primate, kaže apostol, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite (Jak. 4,3).
Drugi se obraćaju molitvom Bogu, no svoju nadu više polažu na svoje bogastvo, ili na svoje veze sa moćnima svoga vremena. Kad su u hramu na molitvi, rasejani su, misle na druge stvari, na kritiku odela i na razne spletke. Oni ne prate s pažnjom ni opštu crkvenu molitvu, niti imaju svoju određenu molitvu. Možda im jezik izgovara neke reči, uho čuje neke izraze, no njihov um i srce ne uzimaju potrebno učešće.
O takvima govori Gospod: Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene (Mt. 15,8).
Prava molitva ne dopušta samoljublje i ugađanje samome sebi. Njen je cilj samo mir i ljubav među ljudima, da bi proživeli tih i miran život u svakom poštenju i čistoti.
Naša je dužnost da se molimo Bogu za ono što je dobro i korisno dušama našim i za nasušne potrebe našeg zemaljskog života. A Gospod zna najbolje šta je za dušu korisno i šta je neophodno telu. Što zatražimo čistim i smirenim srcem s pokajanjem, daće nam se.
Molitva smirenoga prolazi kroz oblake i stiže do prestola Božjeg. On je milostivo sluša i blagonaklono ispunjava (Sir. 35,17). I tako, kad se Bogu molimo, treba da znamo šta ištemo. A dobri hrišćani dužni su znati da njihova neodstupna molitva ne može biti drukčija do ova: Neka bude volja Božja kako na nebu tako i na zemlji, da nam Bog da u izobilju nasušne potrebe za tih i bezbedan život, a najviše, da nam oprosti grehe kao što i mi opraštamo onima koji su nama zgrešili.
Vera i naša predanost Bogu, pokajanje i smirenost neizostavno će učiniti našu molitvu plodnom. Uvek je šaljimo preko Gospoda Spasitelja, koji je verujućima obećao da će im se dati što god uzištu u Boga u ime njegovo (Jn. 16,23). Ali pamtimo da to sve treba da bude dostojno Boga i u podjednakoj meri korisno kako za nas tako i za naše bližnje. Inače će nam molitva uvek ostati neplodna.