ODAKLE DOLAZE
Telo poprima neprijatne oblike kreveta,
stolica, fotelja. Postaje drvenasto, i noću
neznano otkud kroz sumnjive zidove
dolaze dabrovi da traže građu za svoje
brane. Dabrovi?!
Otresu malter sa sebe i pojure ka policama,
knjigama, udovima. Lupnu repovima o njih
da podignu prašinu pre nego nas odnesu.
Više ne mogu oterati taj zvuk, ni pokretom
kojim odbijam pomisli.
Nestvarno prelazim taj put kao predmeti
u njihovim zubima gubeći moć zapitanosti.
Nemam izbora, dolazi njihova veština
rekonstituisanja. Instinktom za sisteme
i strukture regulacije.
Urede šume u livade, ostrva naprave i izbe
na njima, gledam ih kao brana ili jezero: kako
izranjaju iz akumulacije! Iskušavam na sebi
maticu, ta voda kao da isleđuje: Dabar si?
Kažem: Dobro sam!