O JEZIKU I KULTURI GOVORA
Studentima razvijam svest o vrednosti jezika i lepog izražavanja. Narod se malo bavi očuvanjem sopstvenog identiteta kroz jezik, ističe dr Snežana Baščarević, podsećajući da je ćirilica naša duhovna vertikala.
Profesorka dr Snežana S. Baščarević (Sarajevo 1977.) je redovni profesor Učiteljskog fakulteta u Prizrenu sa privremenim sedištem u Leposaviću Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, srpski istoričar književnosti, književni kritičar, esejista i pesnik.
Osnovnu školu završila je u Sarajevu 1992. godine. Gimnaziju je učila u Beogradu, Zaječaru, Leskovcu i Kosovskoj Mitrovici od 1992. do 1996. godine. Studirala je na Filološkom fakultetu u Prištini, na Odseku za književnost i srpski jezik. Doktorsku disertaciju pod naslovom Eksplicitna i implicitna poetika Isidore Sekulić odbranila je na Filozofskom fakultetu (Odsek za filologiju) u Prištini (Kosovskoj Mitrovici) 2006. godine.
Zaposlena je na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu, sa privremenim sedištem u Leposaviću. Pretprošle godine izabrana je u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast – Književnost. Predaje predmete: Književnost, Kultura govora, Retorika, Oblici izražavanja, Dečje literarno stvaralaštvo, Pregled književnih teorija. Bila je šef Katedre za književnost i jezike, a trenutno je koordinator za projekte i saradnju. Angažovana je na izvođenju nastave na master studijama na istom Fakultetu.
Saradnik je i učesnik na projektu Instituta za srpsku kulturu – Priština sa privremenim sedištem u Leposaviću, Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Takođe i na Međunarodnom naučnoistraživačkom projektu Lirski humoristički i satirični svet Branka Ćopića, Instituta za slavistiku Univerziteta „Karl Franc“ u Gracu i Međunarodnom naučnoistraživačkom projektu Andrić – Inicijative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu, Instituta za slavistiku Univerziteta „Karl Franc“ u Gracu. Oblasti interesovanja su joj književnost dvadesetog veka i savremena književnost.
Dr Snežana Baščarević je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Kosova i Metohije i Udruženja „Isidora Sekulić”. Prisutna je u naučnoj i stručnoj periodici, zbornicima radova sa naučnih skupova, kao i u književnim časopisima: „Književna istorija”, „Zbornik Matice srpske za književnost i jezik“, „Letopis Matice srpske”, „Stil”, „Crkvene studije”, „Spektar”, „Gradina”, „Baština”, „Uzdanica”, „Sveske”, „Detinjstvo”, „Nasleđe”, „Philolgia Mediana”, „Književnost i jezik“.
Publikovala je preko 100 studija, ogleda, referata, rasprava i kritika. Učestvovala je na preko 90 međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Autor je monografija, udžbenika, dve zbirke pesama. Povremeno objavljuje tekstove i eseje u „Književnim novinama”, „Književnom listu”, „Savremeniku”, „Stremljenjima” i „Tragu“.
Ostale pesme objavljene su joj u listovima i antologijama. Bavi se esejistikom i književnom kritikom. Uvrštena je u biografski leksikon „Srbi na Kosovu i Metohiji u 19. i 20. veku“. Dobitnik je nagrade „Sija knjiga majke Angeline” za 2014. godinu. Za naše čitaoce govori o jeziku i kulturi govora kao i o predavanjima studentima u Leposaviću.
Kako ste uspevali da održavate predavanja tokom prošle godine koja je na Kosovu i Metohiji ispunjena tragičnim i uznemirujućim dešavanjima?
– Tenzije na području Kosova i Metohije traju već duže vreme, tako da skorašnja dešavanja nisu nikakvo iznenađenje. Osećanje sete i tuge prisutno je u mom biću kada govorim o ovoj temi, jer sam preživela građanski rat na području Bosne i Hercegovine, koji je počeo 1992. godine i doselila se na Kosovo i Metohiju, koje je moja dedovina, a zadesila me ista situacija. Tako da verujem da nam je jedan deo sudbine negde već zacrtan. Lično, nakon svega, komplikovane situacije u životu doživljavam kao normalne, tako da sam i poslednje uznemirujuće mesece racionalno sagledala, jer ako neke stvari ne možete da promenite, nemate drugog izbora, nego ih morate prihvatiti i sa time se nositi podignute glave, dostojanstveno. Tako je u mom ličnom, ali i poslovnom životu. Nastavu na Fakultetu održavala sam redovno. Aktivnosti na celom Univerzitetu odvijale su se bez prekida, u kontinuitetu. Kao profesor, bila sam u moralnoj obavezi da svojim studentima, ličnim primerom, pokažem da moraju biti u svemu istrajni, ma koliko život bio težak.
Kakva je zainteresovanost studenata u takvim uslovima, kako se ponašaju i da li im se obraćate i u vezi bezbedonosne situacije?
– Uočila sam da su mlade generacije nacionalno osvešćene. Takvi su i moji studenti, na koje sam veoma ponosna. To su mladi, hrabri ljudi, koji su i u teškim trenucima redovno pohađali predavanja. Posebno moram istaći istrajnost i odvažnost studenata koji žive u enklavama, njihov moral i rodoljublje. Nikakvi posebni saveti njima nisu potrebni. To su generacije koje su, nažalost, pre vremena spoznale ozbiljnost života i situaciju u kojoj se nalaze.
Posebnu pažnju posvećujete vladanju jezikom, retorici i kulturi govora. Recite nam više o tome?
– Smatram da postoje tri vrste kulture. To su kultura govora, kultura slušanja i kultura odevanja. Tome nastojim da naučim moje studente ne samo kroz predavanja, nego i ličnim primerom u neobaveznoj komunikaciji. Ukazujem im na značaj lepog izražavanja, na čitanje knjiga i veru u literaturu, jer ona nas uči da budemo bolji. Učim ih da slušaju svoje sagovornike, da se pridržavaju bontona koji nam u današnje vreme, to moramo priznati, sve više nedostaje.
Rekli ste jednom da u nekim situacijama podižete nivo predavanja, a s druge strane spuštate komunikaciju na niži nivo?
– Nivo predavanja i kriterijumi ocenjivanja u mom slučaju zavise od kvaliteta generacije studenata koji nam dolaze. Njihov kvalitet vrlo lako je uočljiv već na prijemnom ispitu. Ako je predznanje određene generacije na nižem nivou, onda se time kao profesor, rukovodim i prilagođavam. Inače, ja studente ocenjujem stvaralački, a to znači da pratim njihov rad tokom cele školske godine i ne ocenjujem samo njihov odgovor na dan ispita.
Kako gledate na pitanje opstanka ćirilice i na uvođenje stranih reči u srpski jezik?
– Pismo je identitet naroda. Ćirilica je naša duhovna vertikala, naše primarno pismo. O njenom opstanku ne treba da brinu samo stručnjaci za jezik i književnost, već i narod. Lično sam pristalica učenja stranih jezika, ali ne i uvođenja stranih reči u srpski jezik. Čovek vredi onoliko koliko stranih jezika govori i koliko je knjiga pročitao, ali prvo mora dobro da savlada svoj jezik i njegovu gramatiku i da pročita dovoljan broj knjiga da bi obogatio svoj rečnik, pa tek onda da se pozabavi učenjem drugih jezika. Mislim da su se danas zamenile teze. Narod se malo bavi očuvanjem sopstvenog identiteta kroz jezik.
Sa velikom posvećenošću i očekivanjima vodite i recitatorsku sekciju na Fakultetu. Od kakvog je to značaja?
– Vođenje recitatorske sekcije je značajno, jer kroz nju studentima razvijam svest o vrednosti jezika i lepog izražavanja. Jezik drži narod na okupu čvršće nego teritorija. U njemu je sve što čini narod narodom, a čoveka čovekom. Ne kaže se uzalud: „Progovori da čujem, odnosno, vidim ko si.“ Učestvujući u radu sekcije studenti, budući učitelji i vaspitači imaju mogućnost da bolje i potpunije ovladaju jezikom, književnošću, retorikom i kulturom govora, kao veoma važnim segmentima čovekovog života, jer će predstavljati uzor učenicima i predškolcima koji su tek zakoračili u usvajanje jezika, njegovih čari i izražajne lepote. Svojim radom, recitatorska sekcija daje svoj doprinos zaustavljanju procesa odumiranja srpskog jezika kao bitne identitetske crte našeg naroda, jer ono što nas objedinjuje i što nam daje nacionalni identitet jeste, upravo, jezik. Našem jeziku neophodno je vratiti opštekulturni i opšteobrazovni dignitet, a to je moguće samo ako se vodi institucionalna briga za kulturu srpskog jezika.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić