MUDROSTI ANTIČKOG FILOZOFA
U Sokratove lekcije koje nas mogu naučiti nekim od najvažnijih životnih vrednosti, između ostalog spadaju poniznost, otvorenost ka istini i smisao za humor.
Sokrat, koji se smatra ocem filozofije, rođen je u Atini 469. p.n.e. Njegov otac Sofronisko bio je vajar, a njegova majka Fenarete bila je babica. Uprkos skromnom poreklu, postoji mnogo životnih lekcija Sokrata koje su došle do našeg vremena.
Ovaj veliki filozof najpre je živeo kao i svaki drugi Atinjanin. On je neko vreme pratio posao svoga oca, a zatim se morao prijaviti kao vojnik u grčkoj vojsci. Bio je poštovan čovek kao veliki radnik. Prve životne lekcije Sokrata odnose se na njegovo strpljenje i njegovu sposobnost da podnese težinu svog stanja.
Kada je počeo da stiče slavu kao mislilac i filozof, broj njegovih neprijatelja je takođe porastao. To je bilo zato što je promovisao nefleksibilnu etiku, koja nije razmatrala nedostatak iskrenosti, sramote ili dvostrukog morala. Zbog toga je bio progonjen i ismejavan. Takođe je osuđen na smrt/samoubistvo. Ova poslednja epizoda, tokom vremena, postala je jedna od velikih životnih lekcija Sokrata.
„Sve duše ljudi su besmrtne, ali duše pravednika su besmrtne i božanske“
– Sokrat –
5 životnih lekcija Sokrata su:
1. Poniznost
Sokrat nije bio nimalo graciozan sa fizičke tačke gledišta. Bio je veoma nizak i imao je vidljiv stomak. Imao je jake crte lica, posebno velike loptaste oči i upadljiv nos. Njegov fizički izgled bio je razlog za ismejavanje od strane drugih filozofa.
Međutim, ništa od ovoga nije imalo uticaja na oca filozofije. Naprotiv, on je malo ili nimalo obratio pažnju na ove komentare. Štaviše, on je uvek nosio isti plašt i vodio strog život. On je jeo i pio samo onoliko koliko mu je bilo neophodno. Antifon je rekao da nijedan rob ne želi da bude tretiran kao što je on tretirao sebe. Platon mu je, sa svoje strane, oprao noge i obuo sandale.
2. Poštovanje individualnosti drugih ljudi
Jedan od najzanimljivijih aspekata života ovog filozofa je taj što nikada nije napisao svoje misli. Iako su ga svi smatrali superiornim umom i punim mudrosti, sva njegova učenja su se prenosila usmeno. Razlog zbog kojeg je usvojio ovakvo ponašanje je još jedna od Sokratovih velikih životnih lekcija.
Uvek je govorio da svako od nas mora da razvije sopstvene ideje. Da je napisao svoje, on bi uslovio intelektualne konstrukcije drugih. Njegov način rada bio je krajnje iskren: razgovarao je iscrpno sa ljudima, koristeći ironiju i njegovu izvanrednu sposobnost da vidi stvari iz drugačije perspektive.
3. Znati slušati
Metod kojim je Sokrat prenosio svoja učenja bio je finoća i inteligencija koja se još primenjuje, doduše, manje nego što bi bilo poželjno. Veliki pedagozi bili su inspirisani Sokratovim metodom, poznatijom kao Majeutika.
Grčki filozof je započinjao razgovor tako što bi prvo ispitao svog sagovornika. Postavljao bi mu pitanja koja su imala za cilj da otkrije da li su njegove reči valjane ili nisu osnovane. Na taj način svaki pojedinac je sam po sebi dolazio do istine. Sokrat je slušao i jednostavno postavljao pitanja.
4. Potpuna otvorenost prema istini
Sokrat je autor čuvene fraze „znam da ništa ne znam“. To nije bio slogan niti način promovisanja. On je zaista imao jedinstvenu mentalnu otvorenost. Stoga je smatrao da je njegov glavni izvor za sticanje istine da prizna da ne zna šta je istina; postavite sebi pitanja pre nego što pokušate da pronađete odgovore; proširite viziju sveta pre nego što je ograničite.
Sokrat je bio autor i čuvene izjave „Upoznaj samog sebe“, upisane u hramu Apolona u Delfima. On nije pokušao da opiše ljudska bića, ali je pozvao sve da istražuju sebe. Bez sumnje to je uzbudljivo putovanje.
5. Smisao za humor
Najpoznatiji od atinskih filozofa takođe je imao veliki smisao za humor koji se ogledao u njegovim anegdotama o Ksantipi, njegovoj ženi. Bila je 30 godina mlađa od njega i bila je poznata po tome što je imala izrazito raskošan karakter.
Zbog toga je Sokrat jednom pitan zašto je sa njom i tada je odgovorio: „Volim da svaki dan učim od osobe sa tako lošim karakterom (vrlo jak i ne baš strpljiv). Nema bolje škole od odnosa sa drugima.
Kada su ga osudili na smrt, njegova žena je otišla da ga vidi i rasplakala se. Sokrat joj je rekao: „Ne plači, svi smo po prirodi osuđeni na smrt“. Žena je odgovorila: „Ali ti si nepravedno osuđen“. Na ovu izjavu Sokrat je odgovorio: „Da li bi bilo manje loše da su me pravedno osudili?“
Ovo su samo neke od velikih životnih lekcija Sokrata, jednog od najvažnijih filozofa u istoriji. Čak je i smrtnu presudu prihvatio sa spokojstvom.