Šta je gastroskopija kao metoda pregleda želuca i ko ide na gastroskopiju

Za koje bolesnike se radi gastroskopija?

Prvi i vrlo važan korak kod gastroskopije jest prepoznavanje kojim bolesnicima je ona uistinu potrebna, budući da se radi o proceduri koja se koristi samo kada postoji jasna indikacija. Pri tome je, osim indikacije, važno proceniti i druge pridružene činioce koji postupak mogu otežati ili povećati rizik kod same gastroskopije.

Pretragu je uputno učiniti bolesnicima koji imaju:

• Bol u gornjem delu trbuha
• GERB ili gastroezofagealnu refluksnu bolest sa osećajem vraćanja kiselog sadržaja, žgaravicom ili pečenjem u području prsne kosti
• Mučnine, povraćanje ili proliv koji traju duže vremena
• Crnu stolicu ili krv u povraćenom sadržaju
• Gastritis ili dijagnostikovn helikobakter
• Otežano gutanje ili osećaj zaostajanja zalogaja hrane što može biti uzrokovano suženjem ili tumorom u gornjem delu probavnog trakta
• Patološke rezultate nalaza drugih dijagnostičkih metoda (rentgen, kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca)
• Vađenje stranog tela
• Praćenje ulkusnih ili drugih upalnih promena odnosno procene izraslina (polipa ili tumora) primećenih na sluznici

Priprema za gastroskopiju

Pre planirane gastroskopije lekar i medicinska sestra će pregledati sve podatke vezane za dosadašnje bolesti i eventualne hirurške zahvate te će bolesniku dati potrebna uputstva. Bolesnik ne sme uzimati ništa na usta 6-8 sati pre samog postupka ili čak i duže ako se sumnja na otežano pražnjenje želuca. Većina lekova može se nastaviti uzimati nesmetano, no svakako se u tom smislu treba dodatno posavetovati s doktorom, s obzirom da je kod nekih lekova (kao što su antidijabetici i antikoagulansi) potrebno podešavanje doze ili čak izostavljanje terapije pre gastroskopije.

Kako je rizik infekcije vezan za rutinsku dijagnostičku gastroskopiju nizak, antibiotska profilaksa se ne preporučuje. Osim toga, pre gastroskopije nije nužno kod bolesnika rutinski raditi laboratorijske pretrage, rentgen pluća ili elektrokardiogram (EKG). Nakon detaljnih objašnjenja vezanih za pretragu, potrebno je da bolesnik potpiše informirani pristanak za podvrgavanje gastroskopiji.

Tehnika izvođenja gastroskopije

Gastroskopija se sprovodi savitljivim instrumentom kojeg čini tanka i glatka cev debljine oko 8 milimetara, s kamerom i rasvetom na vrhu creva. Digitalna tehnologija omogućuje prenos višestruko uvećane slike visoke rezolucije na ekran monitora, što osigurava detaljnu analizu sluznice te prepoznavanje i najmanjih patoloških promena na sluznici jednjaka, želuca i creva.

Pre pregleda bolesnik će od dokrora i medicinske sestre dobiti jasne upute o načinu izvođenja pretrage te na koji će način tokom pretrage surađivati (s naglaskom na način disanja i opuštanje). Naime, cilj gastroskopije je da u potrebnom vremenu (otprilike 5-7 minuta) napravi detaljan pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva, stoga je saradnja bolesnika neophodna.

Tokom samog pregleda bolesnik je smešten ležeći na levom boku, a u usta bolesnika se postavlja usnik koji je potrebno lagano prihvatiti zubima. Isti usnik služi za zaštitu bolesnikovih zubi, ali i endoskopskog aparata. Ukoliko bolesnik nosi zubnu protezu koja nije fiksirana potrebno ju je odstraniti pre gastroskopije.

Neki gastroenterolozi koriste lokalni anestetik najčešće u vidu spreja koji se aplicira u ždrelo kako bi se olakšalo uvođenje endoskopa. Izuzetno je važno da, unatoč nelagodi koja je prisutna tokom pregleda, bolesnik bude što opušteniji kako bi uvođenje endoskopa bilo što laganije, a time i konačna izvedba pretrage.

Nakon pripreme, endoskop se uvodi kroz usta najpre u ždrelo, potom jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Tokom gastroskopije kroz aparat lekar upumpava vazduh kako bi se probavna cev raširila te omogućila pouzdan pregled sluznice. Tokom izvlačenja aparata taj vazduh se velikim delom može povući povlačenjem kroz endoskop. Detaljnim prikazom sluznice traži se upala, iritacija, ranice ili izrasline.

Tokom endoskopije lekar može:

• Učiniti biopsiju sluznice pomoću za to namenjenih bioptičkih klešta (uzimanje sitnog komadića sluznice koje se naknadno posmatra pod mikroskopom). Na temelju tog nalaza moguće je odmah brzim testom i naknadno mikroskopskim pregledom utvrditi postojanje bakterije Helicobacter pylori;
• Primeniti terapijski zahvat ukoliko se tokom procedure pokaže potreba: zaustaviti krvarenje iz područja ranice, odstraniti neke izrasline na sluznici ili proširiti sužene delove probavne cevi. Neke od tih procedura mogu se učiniti odmah, a neke treba planirati za kasnije obzirom na složenost i trajanje ovih zahvata.

Što nakon gastroskopije i mogući neželjeni događaji

Nakon završene gastroskopije bolesniku će biti objašnjen nalaz pretrage. U slučaju patološkog nalaza lekar će bolesniku razjasniti prirodu poremećaja i potrebu dodatne obrade i terapije.

Po završetku gastroskopije kod koje nije izvršen neki od terapijskih zahvata bolesnik može normalno piti i jesti. Većina bolesnika se oseća sasvim dobro vrlo brzo nakon pregleda, no dio njih ipak oseća određenu slabost i nelagodu, zbog čega se preporučuje pošteda od većih napora do kraja dana.

Nakon što je obavljena gastroskopija bolesnici najčešće osećaju nadutost, s obzirom da se tokom pregleda kroz aparat upumpava zrak radi boljeg prikaza sluznice. Osim toga, manje često mogu se javiti i druge nuspojave: krvarenje nakon endoskopskog odstranjivanja izrasline, nastanak rascepa na sluznici usled naprezanja kod pretrage, kao i aspiracija sadržaja želuca u dišne putove i pluća.

Kada zvati lekara u slučaju neželjenih događaja nakon gastroskopije?

Lekarsku pomoć valja potražiti ako se nakon gastroskopije primeti:

• crna stolica ili povraćanje krvi
• bol u gornjem delu trbuha koja je izrazito jak i ne odgovara nelagodi zbog suviška zraka
• jaki bolovi u ždrelu ili otežano gutanje
• povišena telesna temperatura
• osećaj pucketanja pod kožom vrata nakon pretrage

Gastroskopija sa anestezijom

Većina bolesnika dobro podnosi gastroskopiju te nije nužno bolesnika uspavati za pretragu. S druge strane, anestezija je svakako potrebna ukoliko se planira duža procedura ili terapijski zahvat. Ako se pregled radi u kratkoj anesteziji biće postavljen venski put (igla postavljena u venu na ruci) kroz koji će se davati lekovi za anesteziju te nosni kateter za primanje kiseonika. Uobičajeno se koristi kombinacija sedativa (pomažu kod relaksacije) i narkotika (smanjuju neugodu) ili drugih lekova koji se u tu svrhu koriste.

Tokom i nakon pregleda u kratkoj anesteziji prate se bolesnikovi vitalni znakovi (rad srca, disanje, razina kiseonika u krvi). Bolesnik se otpušta kući nakon perioda promatranja, uobičajeno dva sata nakon zahvata. Ako je obavljena gastroskopija u anesteziji potrebno je da bolesnik ima pratnju, s obzirom da su refleksi i rasuđivanje smanjeni te remete sposobnost vožnje i donošenje odluka.

Izvor: Pliva.hr