PITANJE SVETOG SRPSKOG EPISKOPA
Srbine brate, gori li u tebi kandilo vere? To je moje pitanje, i to sam hteo da te pitam, ali ne u ime moje. Ne pitam te u ime moje nego u ime roditelja tvojih koji te verom Hristovom krstiše i krvlju Hristovom pričestiše…
Srbine brate, tebi se obraćam, da te nešto upitam.
Ne ustavljaj volove tvoje i ne zadržavaj plug tvoj. Na pitanje moje možeš odgovoriti i orući. Ne pitam te za put, da bi morao dići ruku sa pluga i pokazati mi put. Ne ištem ti vode, da bi morao prestati s oranjem i povesti me na izvor. Gle, ti ceo dan oreš i ceo dan misliš, i misli tvoje ostaju zatvorene unutra u tebi. Hoću da te upitam o nečem što je unutra u tebi, na što mi možeš odgovoriti držeći ruke na plugu i koračajući lagano brazdom za volovima.
Da li još gori kandilo vere unutra u duši tvojoj? Da li imaš dovoljno ulja u kandilu tvome, i da li ti je svetlo unutra u duši tvojoj?
Srbine brate, gori li u tebi kandilo vere? To je moje pitanje, i to sam hteo da te pitam, ali ne u ime moje. Ne pitam te u ime moje nego u ime roditelja tvojih koji te verom Hristovom krstiše i krvlju Hristovom pričestiše;
i pitam te u ime đedova i prađedova tvojih, koji ih prepunog i plamenog kandila vere svoje nališe i zažegoše kandilo vere u duši tvojoj;
i pitam te u ime onih daljih predaka tvojih, koji u ropstvu od pet stotina godina pod Turcima ne dadoše da se kandilo vere u njima ugasi; kada se za pola hiljade godina beše ugasila srpska sloboda i država, jedino što oni održaše neugašeno to je kandilo vere u dušama njihovim;
i pitam te u ime onih tvojih predaka koji junački primiše smrt za veru svoju na kocu i konopcu, kao bespravni robovi, u mraku robovanja;
i pitam te u ime onih još daljih predaka tvojih koji s čestitim knezom Lazarom na Kosovu bitku biše i za Krst časni život svoj položiše;
i pitam te u ime onih tvojih slavnih i čestitih kneževa, blagovernih careva i blagočestivih carica, opet predaka tvojih, koji okitiše ovu zemlju tvoju slavnim zadužbinama, belim crkvama i manastirima, odakle su svi naraštaji srpski posle njih dolivali ulja u kandila svoja i zažegali treperavi plamen vere svete;
i pitam te u ime svetih Patrijaraha srpskih,časnih sveštenika i monaha, koji kroz vekove borbe, i muke, i iskušenja i time čuvaše onaj sveti oganj vere u Srbinu da se ne ugasi, kao pravi svetlonosci i duhonosci;
i pitam te, najzad, u ime onog najsvetijeg duhovnog praoca tvoga, u ime onog moćnog i milog Save, onog neustrašivog muža i plačljivog molitvenika, koji je isplakao srce svoje pred živim nebesima, da bi se u narodu srpskom do konca vekova očuvao sveti plamen vere.
U ime te velike i plemenite vojske tvojih blagorodnih predaka, čiju si krv i duh i veru i ti nasledio kao zakoniti naslednik, u ime njihovo, a ne u ime moje ja te pitam, plemeniti Srbine brate: da li još gori kandilo vere unutra u duši tvojoj?