OVO MALO KO ZNA!

Može se reći, danas, kada se svet poprilično globalizovao, da je engleski jezik zapravo zamenio bilo koje ideje o esperantu ili jezicima koji treba da budu univerzalni.

 

Upravo je engleski jezik jezik komunikacije savremenog doba, isto onako kako se francuski svojevremeno pozicionirao.

Sve je veće interesovanje za učenje engleskog jezika, kako u Evropi tako i širom sveta. Škole engleskog jezika trude se da osposobe govornike da pričaju tečnije, da razumeju kontekst, ali i da jezik primenjuju kao bazu za ostale jezike. Mi vam predstavljamo engleski jezik kao jezik koji obiluje zanimljivostima, a koje su to zanimljivosti, čitajte u nastavku.

Poreklo germansko

Zanimljivo je da engleski jezik zapravo vodi poreklo od nemačkog i holandskog jezika, odnosno da mu je poreklo germansko. Ovaj jezik pripada indoevropskoj porodici, a u pitanju je germanska grupa jezika.

Najkraća fraza

Da bi neka forma bila gramatički ispravna, u srpskom jeziku dovoljno je da ima predikat. Slično je i u engleskom jeziku. Engleski jezik ima najkraću rečenicu koja je potpuno gramatički tačna, a sastoji se od samo dva slova i znači „Idi“. U pitanju je fraza „Go“.

Bogaćenje rečnika

Pošto je jezik živ i stalno se menja, logična posledica je i usvajanje reči iz drugih jezika kao i pravljenje neologizama, odnosno reči koje su novonastale. Veoma zanimljiva je činjenica da čak oko 4000 reči na godišnjem nivou uđe u rečnike na engleskom jeziku.

Frtalj sveta, malo li je

Kada bi se pobrojali svi ljudi koji na svetu govore makar neku verziju engleskog jezika, ta brojka iznosi ¼ sveta. Kako Amerika nema svoj oficijalni jezik, engleski jezik predstavlja  oficijelni jezik u ovoj državi. Odnosno, u ovim državama. Zanimljivo je da je engleski jezik zvanični i u Indiji i u Australiji, a pod ovom četvrtinom podrazumevamo i sve one koji makar na neki način govore engleski. Čak i kao drugi jezik. Čak i iz hobija.

Šekspir – mag novih reči

Ako se sećate „beznenjice“ iz pesme „Santa Maria della salute“ Laze Kostića, shvatićete šta su neologizmi. To su reči koje nisu postojale, a smišljene su zbog toga da se dobro uklope u pesmu i opišu određeno stanje pesnika. Šekspir je upravo bio taj koji je obogatio engleski jezik ozbiljnom količinom novih reči. Može se reći da je Šekspir bio tvorac čitavog jezika koji se koristio u pesništvu, izmišljajući i uvodeći u praksu na desetine novih reči.Kao što postoje dijalekti, tako postoje i sociolekti – jezici koje jedna socijalna grupa koristi. Zanimljivo je da je radnička klasa u Londonu napravila pomake u kulturi, a služila je i kao inspiracija za brojne pokrete poput modsa, skinheda i sl. Kokni je dijalekat, odnosno sociolekt koji se govori u istočnom Londonu, a koji ste imali prilike da čujete slušajući recimo Dela i Rodnija u kultnoj seriji Mućke.

Istorijska ortografija

Pod ovim se podrazumeva da je, za razliku od srpskog jezika, govorni engleski dosta drugačiji od pisanog. Name, dok je Adelungova, odnosno Vukova maksima „Piši kao što govoriš“ zaživela na ovim prostorima, u Britaniji to nije slučaj. Zbog toga postoje brojna pravila kako se pojedine pisane fraze izgovaraju u praksi.