PESAK U VIŠE OBLIKA
Kada govorimo o pesku, setićemo se onih dana kada smo u školi učili o tome šta su gradivne imenice. To su bile one imenice koje imaju iste oblike i kada označavaju šolju nečega i kada označavaju nepregledno prostranstvo.
Pesak je jedna od tih imenica, a o njemu naime ne znamo mnogo.
Iako se od najranijeg detinjstva susrećemo sa materijalima koje zovemo peskom, retko kada znamo od čega je sačinjen, koja mu je namena, kako je dospeo tu gde jeste. Kada, pak, pomalo naberemo godina, pesak koristimo kao građevinski materijal, kao materijal za odbranu od bujica i još u mnogo različitih situacija. Prodaja peska sve je češća i kada su u pitanju kućni ljubimci, a i vrlo je bitan za pravljenje betona.
Šta je zapravo pesak?
U pitanju je nevezani materijal sastavljen od sitnih zrna koja se kreću u promerima od 0.05 do 2 milimetra. Sastavljen je od granula kvarca, muskovita, cirkona, rutila, apatita. Materijal od kog je sačinjen uglavnom je kvarc, međutim na plažama silikatni delovi peska mešaju se sa fragmetima korala, školjki ili sličnih organskih supstanci.
Nezakonita eksploatacija
S obzirom na to da se pesak, za razliku od materijala koji se u vodi rastavljaju na sitnije fragmente, često vezuje, odličan je za pravljenje betona. Pa se kao takav koristi u izgradnji kuća, pregradnih zidova, kapija… Ono što pesak čini važnim jeste lako vezivanje za cement i vodu, pa se na mnogim gradilištima nalazi kao bitan sastojak. Međutim, upravo zbog toga što se često nalazi u rekama, ili na dnu velikih voda, neretko se eksploatiše van kontrole. To dovodi do situacije da se milioni dolara zarađuju upravo na nelegalnoj eksploataciji peska.
Pesak čak i u organizmu
Koliko god nestvarno zvučalo, nezdrave i loše navike mogu da prouzrokuju pojavu peska u organizmu. Ne, to ne znači da ćete imati peščane dine u bešici, bubrezima ili kanalima, ali postoji opcija da vam se natalože toksini koji će prouzrokovati peckanje u mokraćnim organima. Zbog preteranog unosa soli, alkoholnih pića i nemanja fizičke aktivnosti, događa se da se u bubrezima javi forma koja liči na pesak. Peska u mokraćnim odvodima možemo se rešiti ukoliko poštujemo zdrave navike, ali i ako pijemo dosta vode.
Jedinstveni reljefni oblik
Peščana dina je akumulativni oblik reljefa, a nastaje na osnovu eolskih sila odnosno vetra. Kupasti brežuljci koji nastaju na ovaj način čest su vid reljefa u pustinjama, a Sahara je najautentičnija po ovoj vrsti reljefa. Peščane dine nisu karakteristične samo u pustinjama, pa se verovali ili ne mogu naći u Srbiji. S obzirom na to da Deliblatska peščara ima neke naznake pustinjskog reljefa, peščane dine sa vegetacijom javljaju se i na ovim geografskim područjima. Vetar svojim delovanjem rasipa pesak s mesta na mesto ali i formira kupe tako da su sa jedne strane konkavne, a sa druge konusne. Zbog toga one izgledaju kao rep od ajkule, te su veoma inspirativne i kao „modeli“ za fotografije, ali i za slikanje. S obzirom na to da arapski jezik često opisuje ove pojave, u njemu se nalazi na desetine sinonima za različite vrste i boje peska.