MIJAZAM ILI DUBOKA INFEKCIJA

Šta je Mijazam u homeopatiji i kako je otkriven. Koje mijazme imamo. Kako mijazmi kao nasledne slabosti organizma deluju na homeopatsko lečenje

Mijazmi su poseban deo homeopatije. Koncept duboko ukorenjene, hronične bolesti koja je uzročnik mnogih zdravstvenih problema i ometa homeopatsko lečenje nazvan je Hronična mijazma. Prvi koji je mijazam opisao je bio Dr. Samuel Hahnemann, osnivač homeopatije. To je nasledna duboko ukorenjena slabost našeg tela (i uma).

Mijazmi se mogu pojaviti i kao rezultat svakodnevnih stresova kao što su klima, emocionalni izazovi, izloženost štetnim supstancama, ishrana, ekscesi i zloupotrebe narkotika, hrane, seksa.

Osim što se stvaraju nezdravim životom, mijazmi se većinom prenose na čoveka od njegovih roditelja i predaka. To znači da, iako možete podići vaše dete prirodno uz najbolju hranu i izbegavanje otrovnih hemikalija, ono će i dalje nositi prtljag svojih roditelja, dedova i drugih predaka.

Mijazmi utiču i na telo i na um i osnova su za hronične bolesti.

Dr Samuel Hahnemann je proveo 12 godina istražujući mijazme i prikupljajući dokaze o svojim nalazima, čiji se rezultati mogu naći u njegovom poznatom radu, HRONIČNE BOLESTI. Opisao je je tri glavna mijazma – Psora, Sicosis i Siphilis.

Kasnije je dodat i četvrti mijazam (dodao J. H. Allen), koji je nazvan Pseudo Psora ili Tuberkulozni Miazam.

Danas se pak smatra da postoji 10 dokazanih mijazama, jer oni nastaju usled epidemije nekih ozbiljnih bolesti. Ranije su to bile šuga (Psora), pa gonoreja (Sikosis) i sifilis (Siphilis), pa zatim tuberkuloza, a danas su to i kanceri, leproza, malarija, tifus, gljivice …

U Homeopatiji, kod postavljanja dijagnoze i izbora leka samo celokupni simptomi individualnog stanja svakog pacijenta se koriste za izbor leka i lečenje bolesti. Nikakav pravi lek za mijazme ne može se odvijati bez strogog, individualizovanog tretmana. Zato ne postoje tačni lekovi za mijazme.

Hronični mijazmi su često skriveni i simptomi se teško mogu pronaći. Potrebno je uraditi detaljnu istoriju i uzimanje slučaja kako bi se odredio koji pristup treba preduzeti.

Četiri glavna mijazma i njihovi zajednički simptomi, te homeopatski lekovi za mijazme su opisani u nastavku. Važno je napomenuti da se dejstvo homeopatskog leka može prekinuti upotrebom proizvoda koji imaju nanu (mentu) u sebi, kamilicu, eukaliptus, kortikosteoide. Celokupan spisak stvari koje prekidaju delovanje homeopatskog leka pročitajte na linku ovde.

Psorični Mijazam

Psora je najčešći mijazam, što čini više od tri četvrtine pacijenata u svetu koji je imaju. Psora je odgovorna za najčešće hronične bolesti, probleme kože, alergije, epilepsiju, dijabetes i većinu disfunkcionalnih bolesti organa i sistema. Pored problema sa kožom, uobičajeni simptomi će biti iritacija, upala, svrab, peckanje, suva, nezdrava koža i lezije.

Glavni homeopatski lekovi za Psora mijazam uključuju Sumpor, Natrum mur, Calc carb, Arsen alb, Licopodium, Phosphorus, Mezereum, Graphite, Causticum, Hepar sulph, Petroleum, Silica, Cinc i Psorinum.

Dr Samuel Hahnemann je tvrdio da je Psora bila najstariji i najpodmukliji mijazam, i da je u prošlosti proistekla iz različitih tipova kožnih oboljenja. On je tvrdio da je suzbijanje ovih bolesti glavni uzrok nastanka Psore.

Sikotični Mijazam

Smatra se da je ovaj mijazam odgovoran za mnoge seksualne i urinarne poremećaje i oboljenja zglobova i sluzokože. Odgovoran je i za one okolnosti koje su pogoršane vlažnim vremenom i kontaktom s morem. Artritis i reumatizam, astma, katar, bronhitis, cistitis i bradavice smatraju se delimično ili uglavnom sikotičkim. Bradavica se smatrala osnovnim arhetipom ovog mijazma, jer se smatra i odgovornim za sve bradavičke izrasline i rast.

Glavni homeopatski lekovi za Sikotični mijazam su Thuja, Licopodium, Natrum sulph, Causticum, Kali sulph, Staphisagria, Calc i Sepia.

Sifilistični Mijazam

Ovaj mijazam je odgovoran za mnoge bolesti nervnog sistema, krvi i skeleta, kao i za niz psiholoških poremećaja, uključujući depresiju, slepoću i gluvoću. Takođe je povezana sa mnogim srčanim bolestima, nekim erupcijama vezikularne kože bez svrbeža Psore i bolesti koje su definitivno lošije noću. Pražnjenje sadržaja će biti gnojavo i smrdljivo.

Glavni homeopatski lekovi za Sifilistični mijazam su Arsenicum, Mercurius, Fosfor, Licopodium i Nitric acid, među mnogim drugim.

Tuberkulozni Mijazam – Pseudo Psora

Ovaj mijazam je takođe poznat kao Pseudo Psora. Tuberkularni mijazam kombinuje slojeve ostalih tri mijazama u složeni agregat. Obično se karakterišu pomeranjem, promenljivim simptomima. To može uključivati simptome u plućima i kostima, tanku, voskastu kožu s prekomjernim gnojem, umor, nedostatak tolerancije, rak, grip, crve i epilepsiju.

Glavni homeopatski lek je Tuberculinum.

Ostali mijazmi u homeopatiji 

Dakle, gde smo danas u našem razumevanju mijazma?

Mnoge homeopatske institucije predložile su nove mijazme – upravo onako kako je to predvidio Boenninghausen.

Foubister je predložio rak mijazam 1950-ih.

Krajem 1980-ih Vakil je dokazao Leprozni mijazam i homeopatski lek Leprominijum.

Sankaran je predložio četiri nove mijazme – čime je ukupan broj mijazama o kojima se raspravlja sada iznosio 10. On je takođe dodao i definisao tri nove mijazme koje su dovele da lista mijazama ima ukupno deset stavki.

Evo liste mijazama koje postoje danas. Ime u zagradi je osoba koja je prvi predložila mijazam kao odvojeni entitet:

Akutni mijazam (Hahnemann) – neki ga nazivaju i mijazam besnila.

Tifus (Sankaran)

Malarijski mijazam (Sankaran)

Gljivični mijazam (Sankaran)

Psorička mijazma (Hahnemann)

Sikotični mijazam (Hahnemann)

Rak mijazam (Foubister)

Tuberkulozni mijazam (Vithoulkas)

Leprozni mijazam (Vakil)

Sifilitički mijazam (Hahnemann).

Zaključak o mijazmima

Kada se leči hronična bolest, važno je razumeti hronične mijazme. Zakon sličnosti diktira da homeopata mora da izabere najsličniji mogući lek i to se najbolje postiže kada se shvati delujući mijazam.

U svojoj teoriji hroničnog oboljenja, Samuel Hahnemann je napisao: „Lekar koji je vešt u antimijazmatičnom propisivanju lekova smanjuje dubinu slučaja i primenjuje lek koji ima dublju i bližu vezu sa izopačenom životnom silom. Rezultati su uvek bolji.“

Samuel Hahnemann je otkrio mijazme jer su se bolesti koje je pokušavao da tretira stalno vraćale iz godine u godinu. Čak i kada je dat ispravan lek i desilo se izlečenje u prvi mah, nije bilo trajnog leka jer se bolest vraćala. Hahemannov dokaz postojanja mijazama bio je postojanost ovih hroničnih bolesti, čak i nakon što su se pobrinuli za druge faktore koji uzrokuju bolesti, kao što su dijeta, higijena, itd.

Čini se da mijazmi dolaze iz tela, iz nečega što je bilo poremećeno u životu same vitalne sile. Čak su u prvo vreme mijazmi bili opisivani kao „skrivena infekcija“. Stoga, razumevanje mijazama i njihovih karakteristika je ključno za lečenje dubokih, hroničnih bolesti.