OTRPETI NIŠTAVNO SIKTANJE
Sveti vladika Nikolaj Velimirović jednoj obrazovanoj ženi rekao je: „Na podsmeh odgovori osmehom“, kada mu se ona požalila da joj se podsmevaju što ide u crkvu.
Na podsmeh odgovori osmehom.
Njihov podsmeh potiče iz zlobna srca; tvoj osmeh neka bude bez zlobe. Neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh. Podsmehom svojim oni povišavaju cenu tvojoj molitvi pred večnim Sudijom. Jer Bogu je najmilija molitva odvažne duše, okružene strelama zlobe, mržnje, pakosti i podsmeha. Sve su te strele tupe vrhom, a oštre dnom, te odbijajući se od tebe stvaraju rane samim strelcima.
Car Davidova žena Mihaila podsmehnula se jednom oduševljenoj molitvi svoga muža. Od toga podsmeha Bog se nađe više uvređen nego li car David. Zato Svevišnji kazni Mihailu, i Mihaila kći Saulova ne ima poroda do smrti svoje. Ko pažljivo prati sudbe ljudske i događaje, taj se može uveriti, da i u naše dane Bog oštro kažnjava podsmevače svetinje.
A ti reci podsmevačima svojim – to jest ako misliš da je ikakva reč jači lek za njih od ćutanja – reci im: varaju li me oči ili vidim li dobro, kako se vi svaki dan molite trgovcima, i kmetovima, i pandurima, te za ovo te za ono? Zašto se onda vi podsmevate meni, kad se ja molim večnom Stvoritelju našem? Nije li smešnije moliti se nemoćnim nego Svemoćnom? Nije li luđe klanjati se prašini nego Životodavcu i Gospodu?
Rečeno je negde kod proroka: proklet čovjek koji se nada u čovjeka. Ko polaže nadu u smrtna čoveka, u jedan prolazni mehur, a ne polaže je u Boga Svedržitelja, očigledno je proklet. I ovo prokletstvo na njemu i na domu njegovu može se utvrditi posvednevnim iskustvom. Jasno je, da je isto tako proklet čovek koji se moli samo čoveku, a ne moli se Onome koji drži sve i može sve.
Ali, pazi, ponekad je ćutanje korisnije i od ovih reči. Prvi podsmeh smućuje molitvenu dušu. No ti si ga već preživela i od molitve nisi odustala. A ponovljeni podsmeh jeste podstrek. To si i sama, veliš, iskusila. Sad ti je nekako Bog bliži, i crkva milija, i molitva slađa. Znaj, doći će vreme kad će to podsmevanje prestati, a nastati odobravanje i divljenje i pohvala; i tad će duša tvoja biti u većoj opasnosti nego što je sada. Sada se učiš smernosti, a onda ćeš se braniti od gordosti. Ali to je drugo pitanje, drugo iskušenje.
Znaj, oni koji nas muče podsmevanjem – oni baš i jesu neprijatelji naši. I na njih je mislio Gospod kad je zapovedio: ljubite neprijatelje svoje. Ne znajući šta čine oni nam čine dobro. Ogorčavajući i stešnjavajući nas oni raspaljuju buktinju božanskog plamena u nama. Lajući iza leđa kad mi hodimo u hram Božji oni nas gone bliže Bogu. Čineći nam zemlju dosadnom oni nam čine nebo milim. Mraz i vetar ne misle drvetu dobra, ali mu i nehotično donose dobro. Tako i neprijatelji tvoji tebi.
Zato oprosti im, i blagoslovi ih, i moli se Bogu za njih, i – ono što je vrhunac sveta – ljubi ih kao najveće svoje dobrotvore posle Boga.
Ali ako duša tvoja ne otrpi to ništavno siktanje praha zemaljskoga, te se zastidi Hrista, onda će ti se smejati ne samo ljudi no i demoni.
Posećuj što češće domove tuge. Posećuj i groblja. Misli o krstu Hristovom i celuj ga što češće. I o kraju života misli. Sve će ti to pomoći da se utvrdiš u molitvenom raspoloženju i dostigneš do pune pobede.
Mir ti i milost od Boga.