PUTOPIS U SLICI I REČI
Knjiga koju je napisao Aleksandar Laković objavljena je u susret osam vekova autokefalnosti Srpske arhiepiskopije i rukopoloženja Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa.
Pre osam vekova uspostavljena je krstonosna istorija našeg naroda i srpski krstonosni otadžbinski put. Ova 2019. godina je godina obeležavanja osam vekova Srpske pravoslavne crkve.
U susret tim vekovima i rukopoloženju Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa (1219-2019) dr Aleksandar Laković, lekar, pesnik, kritičar, esejista i antologičar je u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac“ Raška i suizdavača „Duhovni lug“ Kragujevac, objavio obiman putopis u slici i reči „Hilandar i Sveta Gora između mita i istorije“.
U Kragujevcu je, ovih dana, u sali Saborne crkve predstavljena ova dragocena knjiga o kojoj su pored autora govorili i prof. dr Časlav Nikolić i urednik Milojko Milićević.
Polazeći hronološki od nastanka manastira Hilandara, dr Laković kaže da je na mestu ovog današnjeg manastira postojao još od desetog veka, grčki manastir Helandarios (ili Hilandarion) čiji je ktitor i osnivač svetogorski monah Georgije Helandarios. Taj je manastir bio posvećen Vavedenju presvete Bogorodice. Pljačkaši, gusari i pirati razorili su ga i opustošili krajem jedanaestog veka.
Manastir Hilandar obnavljaju srpski veliki župani Stefan Nemanja u monaštvu Simeon i njegov sin, mladi princ Rastko, u monaštvu Sava. Autor zatim piše o vekovima iskušenja i obnove, o stradanjima Hilandara i Svete Gore od turskih pljačkanja i grabeži, o svojim doživljajima ovih svetih pravoslavnih utočišta sa svim bitnim faktografskim podacima i fotografijama rađenim za ovo delo. Knjiga se sastoji iz dva dela, Hilandarskih putokaza i Svetogorskih vekova koji sadrže posebne putopise.
Tehnička dostignuća i monaški život
– Monaška republika Sveta Gora je živ organizam, na koji manje nego na druge institucije i pojedince, utiče vreme i sve ono što ono donosi. Ipak, tehnička dostignuća polako prodiru i u monaški život. Neka su potpuno opravdana, kao što je električna energija, pre svih. I uvođenje centralnog grejanja da ne bi dim iz peći i dalje uništavao freske na zidovima manastirksih crkava. I telefonska veza sa svetom, uključujući i mobilnu telefoniju. Kompjuteri su u svetogorskim manastirima uglavnom u funkciji izdavačkih poduhvata, kada su u pitanju knjige iz oblasti istorije i religije. Imaju ulogu i u kontaktima sa hodočasnicima uoči njihovog dolaska na Svetu Goru – objašnjava u putopisima aktuelni hilandarski život dr Aleksandar Laković.
Aleksandar Laković
Manastir Hilandar na Svetoj Gori zadesio je strahovit požar 2004. godine, (iste godine je izvršen egzodus Srba i paljenje brojnih manastria i crkava na Kosovu i Metohiji od strane Šiptara), posle koga je usledila obnova. Dr Laković ukazuje na poboljšanja i olakšanja zaduženja monaha na koji im se način obezbeđuje više vremena za smirenost u molitvi. Sve što poboljšava život u manastiru treba pozdraviti.
– Mislim da je to u saglasju sa vizijama Svetog Save i drugih svetogorskih svetitelja. Ipak, u gradnji i popravci pojednih kelija ima tehničkih preterivanja, bliskih komforu i luksuzu, iako su skromnost i osećanje za meru suština monaškog trajanja. I u konacima svetogorskih manastira koji se, od kraja prošlog veka rekonstruišu, uočavaju se kelije apartmanskog tipa po svim zahtevima savremenog turizma, što izaziva izvesnu bojazan – ukazuje dr Laković.
„I pitanje kome su takve kelije namenjene? Pravim vernicima, sviklim na skromnost, sigurno nisu. Budućim donatorima, možda, jer današnji bogataši, sem retkih izuzetaka, nisu se posvedočili milošću i spremnošću da pomognu sirotima, nejakima i bolnima. Znam da Sveta Gora mora da se neupadljivo menja (vodeći računa o tipicima starim nekoliko vekova), ali ne i toliko dramatično da se promeni i udalji od svog prvolikog ipostasa. I od sebe.“ (dr Laković)
Ljubav prema kolevci pravoslavlja
Aleksandar B. Laković (1955, Peć) je pesnik, kritičar, esejista i antologičar. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu, a Medicinski fakultet u Prištini (1980), kada se preseljava u Kragujevac. Specijalizirao internu medicinu 1988. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Objavio je deset zbirki pesama, devet knjiga kritika i eseja i druge knjige. Napisao je knjigu putopisa Hilandarski putokazi, priredio je antologiju pesama o Hilandaru od dvanaestog do dvadesetog veka Hilandarje: pesničko hodočašće i druge knjige. U dnevnim novinama objavio nekoliko feljtona o Hilandaru i staroj slovenskoj religiji. Za pesništvo je nagrađen „Kondirom Kosovke devojke“, za književnu kritiku nagradom „Jovana Skerlića” (2014) i „Milana Bogdanovića“ (2014), a za prozu nagradom “Grigorije Božović” (2018). Živi u Kragujevcu i Ljutoj.
Porastao u Peći, između Pećke patrijaršije, manastira Visoki Dečani i ruševine Bogorodice hvostanske. Još kao gimnazijalac dobio je od oca Konstantina, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, knjigu Aleksandra Deroka – Sveta Gora sa posvetom: „Aleksandru, da upozna kolevku pravoslavlja“. Ta posveta je uvećala njegovu znatiželju da poseti Svetu Goru u kojoj je bio 15 puta, a kasnije i u Svetu zemlju. Zadivljen monaškom žrtvom, dr Laković jedinim pravim ktitorima smatra svetogorske monahe.
– Za razliku od bogataša čiji su darovi njihov višak, monasi svom manastiru žrtvuju ono što imaju – svoj život. Njima hvala – rekao je dr Laković.
Magle su odbranile Hilandar
Knjiga dr Aleksandra Lakovića „Hilandar i Sveta Gora između mita i istorije“ na oko 200 strana, sadrži i veliki broj novih, sasvim autentičnih fotografija u boji Rajka Karišića, Gorana Veljkovića i Miroslava Jeremića koje daju poseban pečat i umetnički doživljaj ovim putopisima. Po jednoj legendi manastir Hilandar je dobio ime po grčkim rečima – hiljadu magli. Jedne večeri, pljačkaši su se prikradali manastiru, ali se tada na njih spustila izuzetno gusta magla. Nisu videli ništa pred sobom pa su napadali jedni na druge. Ujutro, kada ih je ranjene i ubijene video njihov predvodnik, optužio je hiljadu magli koje su odbranile manastir.
Autor: Slavica Đukić