MYSTIQUE
Moja žena je luda za tim parfemom. Kao da je zavisna od njega. Ako se slučajno vratim iz inostranstva bez Mystique-a iz fri-šopa, kaže kako je više ne volim.
Čovek koji je znao šta nameravam da kažem sedeo je pored mene u avionu i glupavo se smeškao. Najviše me je iritiralo to što nije bio ni pronicljiv ni intuitivan a ipak je uspevao da, sekund pre mene, izgovori sve ono što sam upravo nameravao da kažem.
„Da li imate Guerlainov Mystique?“, upitao je stjuardesu sekund pre nego što sam ja zaustio, a ona mu uputi blistavo beo osmeh i reče da je ostala još jedna bočica, poslednja.
„Moja žena je luda za tim parfemom. Kao da je zavisna od njega. Ako se slučajno vratim iz inostranstva bez Mystique-a iz fri-šopa, kaže kako je više ne volim. Ako se usudim da dođem kući bez makar jedne bočice, nadrljao sam.“
To je bila rečenica koju sam planirao da izgovorim, ali čovek koji je znao šta nameravam da kažem ukrao ju je i ne trepnuvši. Čim su točkovi aviona dotakli pistu, uključio je mobilni, sekund pre mene, i pozvao ženu.
„Sleteo sam“, javio joj je.
„Izvini. Znam da je trebalo da se vratim juče. Let je bio otkazan. Ne veruješ mi? Proveri ako hoćeš. Pitaj Erika. Znam da mi ne veruješ. Sada ću ti poslati njegov broj.“
I ja imam agenta Erika koji bi bio spreman da slaže za mene.
Avion se parkirao na izlaz, a on je i dalje bio na telefonu i davao iste odgovore koje bih i ja davao. Mrtav hladan, kao papagaj. Kao papagaj u svetu u kom vreme teče unazad – ponavlja ono što tek treba da bude izgovoreno umesto onoga što je već izgovoreno.
Odgovori su mu bili sjajni, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazio. A situacija mu nije bila nimalo sjajna. A bogami, nije ni moja.
Moja žena se ne javlja na telefon, ali dok sam slušao tog čoveka koji je znao šta nameravam da kažem, izgubio sam volju da joj se javim. Dok sam ga slušao, shvatio sam da sam tako duboko zaglibio da čak i kad bih uspeo da se izvučem, to više ne bi bilo to. Ona mi nikad ne bi oprostila, niti bi mi ikad više verovala. U to sam siguran. Svako moje naredno putovanje bi se pretvorilo u pakao, a period između dva putovanja da ne pominjem.
A on je pričao i pričao, izgovarao sve one rečenice koje sam smislio a nisam stigao da izgovorim. Iz njega je samo teklo, kao iz slavine. Ubrzavao je tempo, menjao intonaciju, kao neplivač koji se koprca ne bi li se nekako održao na površini.
Ljudi su počeli da izlaze. On ustade sa sedišta, ne prekidajući razgovor, pokupi slobodnom rukom svoj laptop i uputi se ka izlazu.
Mirno sam posmatrao kako zaboravlja kesicu koju je ubacio u kasetu iznad naših sedišta. Posmatrao sam i nisam rekao ni reč. Sedeo sam. Avion se postepeno praznio. Na kraju smo ostali samo ja i jedna debela ortodoksna sa čoporom dece. Ustao sam i mrtav hladan otvorio kasetu, izvadio kesicu iz fri-šopa, kao da je moja. Unutra su se nalazili račun i bočica Guerlainovog Mystique-a. Moja žena je luda za tim parfemom. Kao da je zavisna od njega. Ako se slučajno vratim iz inostranstva bez Mystique-a iz fri-šopa, kaže kako je više ne volim. Ako se usudim da dođem kući bez makar jedne bočice, nadrljao sam.