ČUVENA ŠANSONA
Nije uobičajeno da se pesmama, čak i kad dostignu status „evergrin“ melodije, slave rođendani. Pesma „Natali“, koju je svet čuo prvi put pre 55 godina, to svakako zaslužuje.
Stariji ljubitelji muzike se sigurno sećaju pesme „Natali“, koju je u originalu pevao francuski pijanista, kompozitor, glumac i pevač Žilber Beko. Kod nas, pa i u Rusiji, tu pesmu je proslavio Đorđe Marjanović.
Prvi put melodiju i stihove te pesme ljubitelji muzike su čuli u vreme rasplamsalog Hladnog rata između Istoka i Zapada, sredinom šesdesetih godina, kada su novine bile prepune antikomunističkih i antisovjetskih tekstova, na jednoj, i sadržaja o izrabljivačkom kapitalizmu i tlačenju crnaca u SAD, na drugoj strani.
Pesnik Pjer Delanoe je odlučio da probije te hladnoratovske propagandne barijere i napisao je reči pesme o lepoj ruskoj devojci, studentkinji. Pjer je voleo rusku literaturi, muziku i teatar, i otuda i pesma u kojoj se spominje Moskva i ljubav sa tamošnjom devojkom. Bila je to pesma o Natali, ili kako bi Rusi rekli Nataliji, ili skraćeno Nataši.
Plavokosa studentkinja
Tekst je bio „jednostavan, upravo za zaljubljene“. Stranac koji je došao u daleku Rusiju zaljubljuje se u svog vodiča, u plavokosu studentkinju Natali. Ona ga je toliko očarala da ovog turistu više nisu interesovala njena kazivanja o bilo čemu, pa i o Oktobarskoj revoluciji.
Žilber Beko se prvo kolebao da prihvati da peva ove stihove jer nije bio uveren da u doba Hladnog rata i žestoke ideološke propagande pesma može da se ikom svidi, a kamoli da postane hit. Žilber je čak pitao pesnika kome će biti interesantna ta pesma. Prolazili su meseci, a „Natali“ je ležala u fioci, sve dok Beko nije krenuo na turneju na kojoj je trebalo da peva samo nove pesme. Delanoe mu je tada ponovo predlažio tekst pesme „Natali“. Pročitao mu je dva stiha: „Crveni trg je bio pust… pored mene je išla Natali…“ I ovoga puta Beko se zainteresovao i rekao mu da do kraja napiše pesmu. Kad su stihovi bili gotovi, Beko je bio oduševljen, seo je za klavir i vrlo brzo napisao muziku.
Kad je počela Bekova turneja, dogodilo se čudo. Vrlo brzo pesmu Natali je počela da pevuši cela Francuska. Ljudima se svidela i mnogi su zapamtili stihove. Najbolji dokaz kakav je imala uspeh je to da su mnogi roditelji svojim novorođenim devojčicama davali ime Natali. Tako je, te daleke 1964. godine, dakle pre 55 godina, ona postala veliki hit.
Posle uspeha sa tom pesmom u Francuskoj, Beko je poželeo da gostuje u SSSR. U aprilu 1965. Beko je imao nekoliko koncerata u Moskvi. Bilo je to vreme kad su pevači sa Zapada retko posećivali SSSR. Zbog toga je poseta Žilbera Bekoa bila veliki događaj. Poslovno spretni Žilber Beko je preložio sovjetskom ambasadoru u Parizu da se organizuje u Moskvi koncert pod nazivom „Celi Pariz u SSSR“. U specijalnom avionu „Er Fransa“ bio je modni kreator Pjer Karden, vlasnica poznate parfimerije Elen Roša, slikar Bernar Bufe i drugi.
Beko je nastupio u Kremlju, u ogromnoj Kongresnoj dvorani. Uspeh je bio fantastičan, a francuski pevač je dobio priznanje od tadašnjeg ministra kulture Jekaterine Furceve.
U to vreme sovjetski činovnici u Goskoncertu, državnoj organizaciji koja se bavila organizacijom koncerata nisu bili sigurni šta će im partijski rukovodioci reći ako se pesma emituje na TV. Došlo je čak do svađe jer je Beko zapretio da neće ništa pevati na televiziji ako mu ne dozvole da otpeva „Natali“. Insistirao da je službeni prevodilac sa francuskog prevede tekst kako bi se činovnici uverili da u njemu nema antikomunističke i antisovjetske propagande. Nema sumnje da je zeleno svetlo da se pesma može otpevati na TV dao neko od viših načelnika iz Ministarstva kulture.
Ideološko čišćenje
Šta je bilo sporno u pesmi? Jasno da nikome nije smetalo to što Žilber Beko peva o strancu koji se zaljubljuje u lepu Ruskinju, turističkog vodiča. Domaćinima se nije sviđala samo jedna strofa, ona u kojoj se kaže da je „Ona izgovarala beznačajne fraze o Oktobarskoj revoluciji a on je samo mislio kako da posle mauzoleja Lenjina odu u kafe ‘Puškin’ na toplu čokoladu“.
Za Sovjete je u to vreme bilo svetogrđe reći da su bile beznačajne vodičeve rečenice o Oktobarskoj revoluciji.
Već 1965. „Natali“ su kod nas pevali Đorđe Marjanović i Vice Vukov. U to vreme se i kod nas veličala Oktobarska revolucija pa su autori prepeva ideološki očistili francuski original i nakitili ga ideološkim frazama.
Tako je Đorđe Marjanović pevao o istorijskoj dimenziji Crvenog trga „kojim su prošli ratnici i poete čitavog sveta“. Spominje se i Ana Karenjina, zatim, vojskovođa Kutozov, čak i Vladimir Iljič Lenjin. Đorđe je u toj pesmi pevao i o „metrou koji juri“, pa i o „belim moskovskim ulicama“.
Stihovi koje je pevao Vice Vukov bili su sličniji originalu ali je i on promenio onaj deo koji je iritirao domaćine, pa je izmenjeni stih glasio „pričala je tiho o slavnom Oktobru, zatim Kremlj, pa stare crkve…“.
Čaj, a ne čokolada
Za razliku od Francuza Beka, koji je svoju Natali poveo u kafe „Puškin“ na toplu čokoladu, Đorđe i Vice Vukov su svoje Nataše vodili na topli čaj. Bilo je to vreme kad u Moskvi nije nigde u restoranima i kafeima mogla da se naruči topla čokolada. Retko se pila i kafa, i uglavnom se pio čaj koji se u velikim količinama uvozio iz Indije.
Za vreme jedne TV emisije u Francuskoj, 1999. godine, koja je bila posvećena Žilber Bekou, novinar je spomenuo hit „Natali“.
Tada je veliki pevač ispričao kako ga je tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov pozvao telefonom i rekao: „Kafe ‘Puškin’ o kome vi pevate, u Moskvi ne postoji ali mi nameravamo da ga napravimo“.
Danas u Moskvi postoji restoran „Puškin“ u centru grada. Doduše, to nije kafe u koji navraćaju zaljubljeni parovi na toplu čokoladu jer kafe „Puškin“ koji se nalazi u centru grada, stotinjak metara od čuvenog Puškinovog trga, je jedan od najskupljih moskovskih restorana.
Izvor: Novosti.rs