SVEŠTENIK IZ SAMURAJSKE PORODICE
Jeromonah Nikolaj Ono govori o Japanskoj Pravoslavnoj Crkvi, njegovim samurajskim korenima, i o tome koliko Japanci uopšte znaju o Pravoslavlju…
Nikolaj Ono kaže da je njegova porodica sa očeve strane bila samurajska.
Živeli su u gradu Sendai na severoistoku Japana. Moj čukundeda, Ono Sjogoro Sigenobu, bio je poslednji samuraj u našoj porodici. Sveti Nikolaj Japanski ga je krstio davši mu ime Jovan 1871. godine, i on je postao jedan od prvih hrišćana u Japanu (Sv. Nikolaj Japanski ga često pominje u svojim dnevnicima). Kasnije je Jovan Ono rukopoložen za sveštenika, pa se bavio misionarskim radom i postao je nastojatelj crkve u gradu Osaki. Moj pradeda i deda su isto kršteni i postali parosi pri crkvi u Kjotu.
Moj otac se isto zove Jovan. S obzirom na to da nisu postojale pravoslavne obrazovne ustanove sa dozvolom vlasti, on je studirao bogoslovski smer na Protestanskom univerzitetu u Kjotu i posle diplomiranja upisao se na Pravoslavnu crkvenu bogosloviju u Tokiju. Posle diplomiranja na bogosloviji, moj otac je rukopoložen za đakona, zatim 1990. u čin sveštenika, i služio je pri Sabornoj crkvi Vaskrsenja Hristovog u Tokiju, koja je poznata i kao „Nikolai-do“. Kasnije je bio poslat u Blagoveštenjsku crkvu u Kjotu (Saborni hram Eparhije zapadnojapanske), gde je služio 20 godina kao nastojatelj. Posle Kjota moj otac je ponovo došao da pastirstvuje pri Sabornoj crkvi u Tokiju, gde obavlja svoju pastirsku dužnost do danas.
Da li je Vaša porodica sačuvala stare pravoslavne svetinje?
Moja porodica poseduje fotografiju Svetog Nikolaja Japanskog sa njegovim autogramom, koju je ovaj svetitelj dao mome čukundedi kao poklon.
Ispričajte nam o Vašem životu u Tokiju i Kjotu.
Rođen sam u Tokiju 1989. godine i detinjstvo sam proveo na posedu tokijske Saborne crkve Vaskrsenja Hristovog. Rezidencija poglavara Japanske Pravoslavne Crkve nalazi se na istom mestu. Imao sam često priliku da viđam blaženopočivšeg Mitropolita Teodosija (Nagašimu), koji mi je ponekad davao slatkiše.
Saborna crkva Vaskrsenja u Tokiju (Nikolai-do)?
Kada sam imao tri godine, moja cela porodica se preselila u Kjoto, pošto su odredili da moj otac bude starešina Saborne crkve u ovoj istorijskoj prestonici Japana.
Nakon što smo se preselili, tamo smo živeli trajno i ja sam tamo pohađao školu i univerzitet. Bila je jesen 2011. godine kada sam se ponovo preselio u Tokiju, gde je moj otac postavljen 2010. godine.
Pravoslavna crkva u Kjotu je jedna od najstarijih u Japanu. Da li nam možete kazati nešto o istoriji ove parohije i o savremenom parohijskom životu?
Većina parohijana Blagoveštenske crkve u Kjotu jesu treća, četvrta i peta generacija pravoslavnih vernika. Crkveni hor je takođe sastavljen od parohijana i održavaju probe jednom mesečno. Mi imamo parohijski savet i sestrinstvo i izdajemo časopis.
Parohija je počela sa predavanjima na teme u vezi Pravoslavlja; održavaju se u jednoj zgradi u centru grada. U početku je ova predavanja držao moj čukundeda, otac Jovan Ono, a zatim jeromonah Sergije (Starogorodski), budući Patrijarh moskovski i sve Rusije. Onda je Blagoveštenjska crkva izgrađena na drugom mestu, ali opet u centru grada – a osvetio ju je 1903. godine Sveti Nikolaj Japanski. Vlada grada Kjotoa je 1986. godine uvrstila ovu crkvu u listu gradske kulturne baštine.
Ruski parohijani takođe posećuju ovu crkvu, a i studenti iz drugih pravoslavnih zemalja. Ponekad i Japanci koji nisu pravoslavni rado dolaze, posebno mladi ljudi. Većina ih se interesuje za neobičnu arhitekturu u centru japanskog istorijskog središta, ali neki od njih počinju i da redovno posećuju crkvu i najzad se odluče da se krste. Otprilike jednom godišnje studenti sa Protestantskog univerziteta dolaze na ekskurziju.
Da li pamtite posetu blaženopoč. Patrijarha Aleksija II Kjotu?
U to vreme, u maju 2000. kada sam imao 10 godina, bila je prva patrijaraška poseta u istoriji Japanske Pravoslavne Crkve blaženopoč. Aleksija II, Patrijarha moskovskog i sve Rusije, zajedno sa predsednikom Odeljenja za spoljne crkvene odnose, Mitropolitom Kirilom, sadašnjim ruskim Patrijarhom. On je načalstvovao Liturgijom na kojoj je ustoličen Danilo, Arhiepiskop tokijski i Mitropolit sveg Japana, u Sabornoj crkvi „Nikolai-do“ u Tokiju.
Njegova Svetost Patrijarh posetio je i Blagoveštenjsku sabornu crkvu u Kjotu, gde je moj otac tada služio. Ovim povodom je blaženopočivši Patrijarh služio moleban, obišao crkvu i njenu svetinju – oltar s jevanđeljem koje je priložio Sveti Jovan Kronštatski sa posvetom Svetog Nikolaja Japanskog, i razgovarao sa parohijanima. Crkva je bila puna sveštenika i parohijana, ne samo iz naše parohije, već i iz drugih crkava u Zapadnojapanskoj eparhiji.
Da li mladi Japanci znaju nešto o Pravoslavlju? Da li se osnove hrišćanske vere uče u okviru akademskih predmeta u školama i na univerzitetima?
Ja sam diplomirao pravo na Državnom univerzitetu u Kjotu. Izgleda mi da bar na fakultetskom nivou ne nude predmete vezane za hrišćansko bogoslovlje. Predaje se samo „Istorija zapadne filosofije“ i u okviru ovog predmeta uglavnom se pominju katolički i protestantski mislioci. Mladi Japanci znaju da postoji katoličanstvo i protestantizam, malo njih zna za Pravoslavlje ili u bukvalnom prevodu sa japanskog za „Istočnu Pravoslavnu Crkvu“. O Pravoslavlju se govori u udžbeniku iz istorije sveta u srednjoj školi, ali je to veoma kratak opis i objašnjenje je dato sa zapadnog stanovišta.
Nažalost, malo ljudi zna o svetom Nikolaju Japanskom. Međutim, Saborna crkva Vaskrsenja Hristovog u Tokiju je svima poznata kao „Nikolai-do“, odnosno, Nikolajeva crkva; ona je, takoreći, lična karta Tokija! Stara crkva u Hakodate je takođe prilično poznat crkvenoistorijski spomenik.
Da li ste imali prilike da vidite mnoge pravoslavne crkve u Japanu?
Živeo sam pri crkvama u Tokiju i Kjotu. Imali smo običaj da posećujemo crkve u Osaki i Kobeu s obzirom na to da su veoma blizu naše crkve u Kjotu. U crkvi u Sendaiju bio sam tri puta; jedanput kada sam bio u pratnji delegacije Njegove Svetosti Patrijarha Kirila, koji je posetio Japan 2012. godine povodom 100-godišnjice prestavljenja svetog ravnoapostolnog Nikolaja Japanskog.
To je bila druga patrijaraška poseta u istoriji Japanske Crkve.
Koliko dugo ste u Rusiji?
Živim u Moskvi već dve godine. Ja sam na drugoj godini master programa Opšte crkvene akademije za postdiplomske i doktorske studije Sveti Ćirilo i Metodije, osnovane 2009. godine odlukom Svetog Sinoda i na inicijativu Njegove Svetosti Patrijarha Kirila. Rektor ove škole je Mitropolit volokolamski Ilarion, direktor Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske Patrijaršije. Program studija je značajan i intenzivan. Posebna pažnja na našim studijama pridaje se učenju stranih jezika, naročito engleskog. Profesori ove škole rade u Odeljenju za spoljne crkvene odnose. Predmet međupravoslavnih odnosa posebno me zanima. Inače, profesori na ovom predmetu rade u Odeljenju za spoljne crkvene odnose, pa su upoznati sa svima najvažnijim pitanjima u ovoj oblasti.
Pored izučavanja obaveznih predmeta, pišem master tezu na knjigu Vladimira Loskog Mističko bogoslovlje Istočne Crkve. U mome radu hoću da pokažem do koje je mere ova knjiga značajna i aktuelna za pravoslavne vernike u Japanu.
Gde služite?
S obzirom na to da sam jerođakon, služim u moskovskoj crkvi nazvanoj po ikoni Matere Božje „Svih žalosnih radost“ u ulici Velika ordinka. Posle mog dolaska u Rusiju postao sam ipođakon nastojatelja ove crkve, vladike Ilariona. I tamo, 30. aprila 2013. godine zamonašen sam od strane Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita Ilariona, a sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha Kirila; a 5. maja 2013. godine, na Vaskrs, Mitropolit Ilarion me je rukopoložio za jerođakona. Sveštenici, pomoćnici i parohijani ove crkve dobri su i ljubazni ljudi. Sinodski hor prelepo peva. Meni je ova crkva u čast ikone Bogorodice voljena i draga i ima najvažnije mesto u mom srcu.
Ja takođe volim Novospaski stavropigijalni manastir, čiji je vikar vladika Sava. Inače, živim u ovom manastiru. Tamo, kao i u crkvi na Ordinki, primili su me veoma lepo. Tamo prelepo i pevaju. Takođe mi se sviđaju freske u ovom manastiru.
Bio sam u mnogim manastirima i crkvama u Moskvi; posetio sam Petrograd, Divjejevo, Rostov na Donu i druge ruske gradove. Posebno su mi se dopali Petrograd i Divjejevo.
Izvor: Pravoslavie.ru