PRIČA IZ NAŠE SVAKODNEVICE
Pretnja ubistvom ga nije zaplašila, ali je Tomislav Ilić posle pretnje da će biti uhapšen ako nastavi da dolazi u Obilić, bio primoran da 12. aprila ode iz rodnog mesta.
Obilićanin Tomislav Ilić, predsednik Udruženja građana ugroženih prava svojine na Kosovu i Metohiji, po četvrti put je prognan iz Obilića 12. aprila ove godine, na upozorenje nekih Albanaca da će biti uhapšen ako ne ode.
Tim povodom ikonopisac i firmopisac Tomislav Ilić je nedavno, ispred Skupštine Srbije, postavio izložbu faktografskih dokumenata „Kosovo je univerzum bola“. Izložba govori o tome kako mu je uništavana kuća i poslovna zgrada i kako je i uz čiju pomoć obnavljao porodičnu kuću i firmu „Sveti Georgije“ u kojoj je i radio do 1999. godine. Nova kuća sada je trebalo da bude prostor za informativni centar i sabirni centar za povratak Srba u Obilić. Njegovim proterivanjem zaustavljen je povratak 18 porodica u Obilić koje su planirale da se vrate.
Tomislav Ilić, rođen 1956. u Crkvenoj vodici, diplomirao je 1982. na Umetničkoj školi u Nišu. Radio je u Elektoprivredi Kosovo, a 1986. otvorio galeriju sa staklorezačkom radionicom “Sveti Georgije“ u Obiliću za izradu reklama sa ikonopisačkom radionicom.
– Prvo smo prognani 13. juna 1999. i sa torbama u rukama doputovali u Vrnjačku banju, a zatim sa porodicom, suprugom, dvoje dece, i roditeljima koji su kasnije preminuli, već avgusta 1999. u Zemunu i iznajmili stan gde i danas živi moja porodica – kaže Ilić.
Nije prestajao sa obnovom imovine
Smirivanjem situacije počeo je da obilazi i održava imovinu, sa boravkom u Prilužju u nadi da će se vratiti na svoju dedovinu.
– U martovskom nasilju Albanaca 2004. godine sva pokretna imovina mi je oteta i opljačkana, a stambeni i poslovni objekti uništeni – kaže Ilić.
No, Tomislav Ilić je uporno nastojao da obnovi uništenu kuću i imovinu u Obiliću u čemu su mu pomogli donatori i humanitarne organizacije među kojima i Danski savet za izbeglice. Donacijama EU, u realizaciji sa Danskim savetm, po projektu RRK, Tomislavu Iliću je rekonstruisan sprat poslovno-stambene zgrade u Obiliću uz njegovo učešće za izgradnju prizemlja.
– Planirali smo povratak 18 porodica u Obilić , u moju kuću gde bi bio i Informativni centar i sabirni centar za povratnike. Imali smo podršku od mnogih koji su se bavili povratkom Srba. Međutim, našu nameru da se vratimo u Obilić direktno su zaustavili Albanci iz ovog gradića – kaže Ilić.
Mržnja jača od zakona
– Prećeno mi je više puta. Prvo 23. marta 2004. kada sam sa advikatom Albancem obišao imovinu nakon izvršenog vandalističkog akta nad imovinom, obratio sam se Sabitu Beriši koji mi je bio komšija, da su moje ulice slepe i da niko ne bi mogao da ugrozi moju imovinu bez nečije dozvole. Istog momenta Sabitova žena nas je gađala sekiricom, pogodivši advokata u nogu! Mesec dana čovek je bio je u gipsu. Zatim mi je 24. avgusta 2012, u drugoj ulici, Ramiz Selmani ljutito saopštio: „Ti ovde više nemaš put“. Moj deo imovine ostavljen je za put i u dva navrata ometani su izvršioci da obeleže koordinate tačaka moje imovine. Krajem marta 2013. službeno je Agron Ljupoku išao da obeleži koordinate tačaka, uz galamu i ometanje komšija. Isto se ponovilo 18. septembra 2013. Zatim je 19. aprila 2016. prosleđenom krivičnom prijavom Opštinskom javnom tužilaštvu, u razumnom roku izlaskom komisije na lice mesta uručenjem izvršnog rešenja, bivši komšija Sabit Beriša oslobodio moju imovinu. Oslobađanjem moje imovine obratili smo se opštinskim organima, da su stečeni uslovi za neometan povratak naše grupe od 18 porodica čiji sam zastupnik. Rekli su nam da će razmotriti situaciju i obavestiti nas. Sutradan me je pozvao Sabit Beriša i ljutito zapretio: Tomo, slušaj me dobro, nemoj da te vidim u Obilić, „ubiću te“, bilo gde da te vide moje oči „ubiću te“ i spustio slušalicu! Pretnju ubistvom prijavio sam policiji, opštinskim organima i Osnovnom javnom tužilaštvu u Prištini. Upozoren sam da ne prilazim imovini – priča Ilić.
Tomislav Ilić ni posle pretnji ubistvom nije odustajao od svoje imovine, već se povremeno obazrivo kretao na relaciji Prilužje-Obilić-Priština-Gračanica.
– Kolega slikar Albanac, sa kojim sam sarađivao, 12. aprila ove godine mi saopštava: Tomo, skloni se, nameštaju ti hapšenje! Napustio sam Obilić, vratio se u Prilužje gde sam boravio, a onda spakovao se, pozdravio se i sa torbama u ruci doputovao u Beograd. Znao sam da bi me uhapsili, jer kolega Alnbanac je to kazao sa najboljim namerama. Albanci ne žele da se Srbi vrate u Obilić – kaže Ilić na kraju.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić