GDE SI TI KRISTOFORE KOLUMBO?!
I eto Kristofora Kolumba. Pitam, a gde si ti Kristofore!? Kolumbo, na kojoj si koti!? Da nije (2-4-7) dva-četiri-sedam!?
– Da nisi htio da me pitaš đe plovim i đe ribu lovim!?
– Ma, ne, ne… Kao… – rekoh u smehu, Kolumbu.
– Na kom moru ploviš i da li te je opet zahvatila groznica za plovidbom!?
– Vidiš, kako znam, i kako ti misli čitam… Vidiš sinak, pitaš me, a sam znaš, da sam u toj groznici, završio sa zemaljskim životom, u najvećoj bedi i siromaštvu. Katolički kraljevi, mi nisu dali (10%) deset procenata, od novootkrivenih teritorija – reče Kolumbo.
– Pa ti si otkrio Ameriku!!!
– Dobro jutro, sinak!
– Haaaa, što mi se spava, već zevam…
– Pa kad rano raniš jutrom, u šest i dvadeset po srednjeevropskom vremenu!? – kaže mi Kolumbo.
– Kažu da si doneo koleru i neku još boleštinu sa plovidbi – kažem Kolumbu.
– Pa šta!? Ih bre sinak, šta sam sve preživeo. Kakvo bogatstvo, i sjaj, sve su spiskali katolički kraljevi, a meni mrvice… – on će.
– Bio si i gusar!?
– Pa da, jedno vreme je to bila, legalna flota!!!
– Mislim da si pogrešio što si otkrio Ameriku!!?
– Misliš, Indiju.
– Pa to, Indiju. A tvoje jaje, ne miruje!?
Izvadi Kolumbo kokošje jaje i stavi ga na sto…
– Znam, znam, tako si sumnjičavim zatvorio usta.
– Ali si bio vernik koji je strogo držao sve postove i pričešćivao se, a da te katolički kraljevi tako ostave na cedilu, bolesnog i na izdisaju, u postelji.
– To od Mene dolazi.
– Znam tu krilaticu, ona je iz pravoslavnog sveta – kaže mi Kolumbo.
– Kako, znaš!?
– Pa mi sve znamo, mi moreplovci, na nebu, a tamo je pravednika više nego peska u moru, kad je more zvezdano i okićeno zvezdama, kao roj pčela, leti, na polju, vrelom letnjem sunčanom podnevu.
– I sjajnije.
– I sjajnije – dodaje Kolumbo.
Znam da sam sa ćaletom gledao jubilej RTS-a, 60 godina i da je on pitao: Je li levo, Marija Šerifović, a desno je hor, koji peva pesmu Molitva!
– Da!
– 268 poena, 2007 godine.
I tako umoran, a već mi se smučilo, od inhalacije praška za mačje buve, ja kao lucidno sanjam da plovim, a sve mi se nešto ljuljuška u stomaku, ko da imam morsku bolest.
I eto Kristofora Kolumba. Pitam, a gde si Kristofore!? Kolumbo, na kojoj si koti!? Da nije (2-4-7) dva-četiri-sedam!?
Aaa!?
On je kao ćale, ne čuje, nagluv, šta li je…
I od tog silnog ponavljanja, ja se zadremah i usnih, nikog drugog do sedom glavom i riđom bradom
Kristofora Kolumba. Plavih nemirnih očiju, kao kada je more nemirno, a on plovi svojom flotom brodovima iz Sevilje. Talijan, majka mu Suzana, a otac trgovac i moreplovac iz Đenove. U stvari, tri u jedan, galicijsko-katalonsko-portuglalskog porekla, duhovit i visok, baš kao ja.