GLODAR LOŠEG IMIDŽA
Leteća veverica smeta mnogima u Finskoj, ali je Evropska unija štiti. Zato je ta mala, slatka životinja postala trn u oku protivnicima diktata iz Brisela.
Velike, crne oči i krajevi usana izvijeni na gore, kao da se stalno smeška. Teško je zamisliti da tako slatka životinjica na sebe može da navuče bes i neprijateljstvo. Ali evropska leteća veverica (Pteromys Volans) u Finskoj nije samo trn u oku zemljoposednicima i urbanistima, već i protivnicima Evropske unije.
EU-smernice o staništima životinja, naime, štite životni prostor letećih veverica, a to su ekonomski vredne šume. Šumarska industrija zaslužna je za petinu finskog izvoza. Mnogi zemljoposednici evropske mere zaštite životinja doživljavaju kao nepoželjno mešanje u interne poslove. A urbanisti su ljuti jer veverice žive sve bliže gradova i ometaju građevinske projekte.
„Kada ljudi u Finskoj govore o letećoj veverici, onda se uopšte ne radi o životinjama – oni je više koriste kao simbol. Kao simbol moći Evropske unije nad ljudima“, kaže Marit Jokinen. Ta naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju proučava odnos između ljudi i veverica.
(Nove) nepremostive barijere za veverice
Bez obzira na to što je evropska leteća veverica zaštićena vrsta, njena populacija se u poslednjih deset godina smanjila za 40 odsto. Njen najveći neprijatelj su ekonomski interesi, pre svega, interesi drvne industrije.
Ta životinjica veličine ljudskog dlana ima između prednjih i stražnjih nogu kožice prekrivene krznom koje se šire poput padobrana kada skaču sa stabla na stablo. Ali na zemlji su spore i trome – i zbog toga su lak plen za druge životinje koje se njima hrane.
Sa sečom i krčenjem čitavih šuma za te životinje nastaju nepremostive barijere. Ali njihova sudbina u Finskoj ne nailazi na preterano saosećanje. U medijima se predstavljaju pojedini, ekstremni slučajevi u kojima se leteće veverice okrivljuju za blokiranje nekih građevinskih projekata i objavljuju tekstovi pod senzacionalističkim naslovima tipa: „Leteće veverice kradu božićnu čaroliju“ ili „Leteća veverica može da preusmeri i autoputeve“.
Glodari s lošim imidžom
Jedan novi projekat pod imenom LIFE koji se finansira novcem EU trebalo bi da popravi imidž, a time i položaj zaštićenih veverica u Finskoj. Trebalo bi ga da ga sprovede državno preduzeće „Metsähallitus“ koje upravlja državnim šumama. Projekat je zamišljen tako da se te plahe životinje mogu posmatrati putem lajv-strima i da se u okviru njega pokuša da se zemljoposednici uključe u planiranje zaštićenih staništa, a ne da se s njima vodi rat.
Juho Korvenoa poseduje njive i šume na jugu Finske. On učestvuje u projektu LIFE i pristao je na to da neke šumske površine u njegovom posedu ostanu netaknute kako bi se veverice zaštitile. On smatra da je do poboljšanja imidža letećih veverica još dalek put i da oni koji tu životinju žele da zaštite još moraju mnogo da nauče. A ekološki aktivisti upravo to sada i pokušavaju. I bez obzira na to, traže da se strože regulišu zaštićena područja za leteće veverice.
Trenutno je zemljoposednicima ostavljeno na izbor koliko će stabala ostaviti za veverice. Andrea Santangneli sa Univerziteta u Helsinskiju smatra da ih ostavljaju suviše malo i da nadležne vlasti nedovoljno kontrolišu taj proces. „Mislim da bi to trebalo jasno i generalno regulisati, umesto da se to ostavlja na izbor zemljoposednicima“, kaže on.
U Finskom šumarskom institutu tvrde, štaviše, da zemljoposednici namerno obaraju stabla koja bi bila savršeno stanište za veverice kako se one ne bi tamo naselile.
Veverice mogu i da podignu cenu nekretnina
Eija Hurme, voditeljka projekta LIFE, veruje pak da se iza postupaka zemljoposednika ne krije loša namera, već da je pre reč o ignorisanju problema. Ona zato zajedno sa svojim timom prikuplja podatke o letećim vevericama. Kako se radi o životinjama koje su aktivne noću, to baš i nije jednostavan zadatak. Zato im u tome pomažu psi tragači. Njihova trenerka, Tanja Kerpela, objašnjava nam da se psi vode tragom veveričijeg izmeta i tako im pomažu da dođu do informacija o stvarnoj veličini populacije.
U Espou, drugom najvećem gradu u Finskoj, živi oko 800 veverica. Taj grad važi kao uspešan model povezivanja ekologije i urbanističkog planiranja. Tamo leteće veverice nisu simbol stranog uplitanja u finske poslove. Lokalno stanovništvo na njih je ponosno. Štaviše, cena neke nekretnine može da poraste ako se ispostavi da na zelenim površinama u blizini nje žive leteće veverice. To znači, ukazuje Eija Hurme, da kupci mogu da udu sigurno da ta stabla neće biti oborena i da će i u budućnosti imati šumu pred kućom.
Izvor: DW.com