PROSPERITET ČOVEKA
Priča vodi u Rusiju, gde se jedan čovek molio Svetom Jovanu da uspe u poslu. Međutim, ta molitva Svetom Jovanu nikako nije rađala plodom, pa ga svetitelj posavetova šta da čini.
U jednom ruskom gradu živeo je jedan čovek i imao neku radnju. Međutim stalno je bio na gubitku i dugovima iako je radio pošteno.
On se zavetova Svetom Jovanu Krstitelju da mu se moli i u njegovu čast 2 godine posti, da bi mu Svetac pomogo da vrati dug i da ima za život što je potrebno.
Međutim, ni posle 2 godine ove žrtve – ništa.
Tako beznadežan on klekne pred ikonu Svetog Jovana u suzama i kaže mu:
„I Ti si me zaboravio Sveti Jovane!“
U toku noći usnio je Svetog Jovana gde mu se obraća:
„Čedo moje, ti tražiš od mene novac, a ja novčića nisam nikada držao u ruci. Moli se ti za to Svetom Nikoli i Svetom Spiridonu, a ja se molim za tebe za nešto bolje i više.“
Nesrećni čovek posluša savet i poče se moliti Svetom Nikoli i Svetom Spiridonu. Uslišene su mu molitve i radnja poče da napreduje tako da vrati dugove i postade imućan.
U starosti sve predade deci i ode da se zamonaši na Svetu Goru u manastir Kutlumuš, gde se čuva glava Svetog Jovana Krstitelja. Na monašenju dobi ime Jovan. Tu noć opet mu se javi Sveti Jovan i reče mu:
„Čedo, za ovo sam se molio.“