NEZAHVALNOST

nezahvalnost

Otkud mi se, iznenada, vratila ta slika: razgranata
krošnja trešnje što rasla je u dnu bašte?
Vidim je povijenu – s najnižom granom blizu zemlje
prosto te poziva da se popneš, a sledeća je s druge strane,
tu je još i visoka račva, u koju možeš
uglaviti stopalo
da bi, držeći se za granu, posegnuo za, poput višanja crnim,
trešnjama!

Posekli su je pre neku godinu, baš tu, ispod najniže grane,
ne znam ko i ne znam zašto – ali kako razumeti
nezahvalnost prema drvetu koje je s takvom revnošću rađalo
plodove,
i radosno se predavalo patikama i spretnim dečačkim rukama?
Na kom to drugom mestu treperi njena zelena krošnja,
i ko to drugi gura stopala u njene račvaste grane:
proteže se daleko,
i čini se da neće dohvatiti, ali dohvata
i otkida tri odjednom
i prinosi ih
ustima.