IN MEMORIAM
Mihić je bio naš filmski Čehov. Niko na ovom ubogom tlu nije uspeo kao Gordan da životnim autsajderima i nesrećnicima sa margine daruje autoritet uzvišenih tipova, istakao je reditelj Emir Kusturica.
Brojne druge kolege i prijatelji oprostili su se od Gordana Mihića (1938-2019) rečima da je otišao jedan od najvećih filmskih scenarista koje je Srbija ikada imala.
„Gordan Mihić je bio naš filmski Anton Pavlović Čehov. Niko na ovom ubogom tlu, nije uspeo kao Gordan da životnim autsajderima, nesrećnicima sa margine, daruje autoritet uzvišenih tipova niti je, da ja znam, postojao neko kome je tako dobro pristajalo vlastito ime“, ocenio je reditelj Emir Kusturica.
U tekstu objavljenom na portalu Iskra povodom smrti priznatog scenariste, Kusturica je primetio da je Mihić umeo da se snalazi u različitim epohama i podsetio da je u vreme titoizma stvorio Džimija Barku, nenadmašnog srpskog antijunaka i glavnog lika filma Kad budem mrtav i beo.
„I da je samo to uradio, njegov umetnički opus bio bi veliki, ali on se nije obazirao upravo na prolaznost ‘veličina’. Voleo je svoju Veru i Ivanu i pisao. Nastajali su filmovi, a naš život, nudeći nam svoja dela, činio uzvišenijim. Kao mađioničar koji izvlači iz rukava golubove, Mihić je stvarao filmske zaplete. Jezik njegovih likova bio je onaj koji radi bez primesa patetike i gde melodija dijaloga najbolje izražava naš duh, ali i duh drame“, ističe Kusturica.
Malo se koja pisaća mašina, dodaje Kusturica, toliko tresla pod prstima nekog pisca i teško da u biografiji nekog reditelja i scenariste ima toliko uspešnih filmskih dela.
„Bez Gordana, crni talas ne bi postao prototipska vrednost našeg filma. Koliko bismo bili siromašniji da nije napisao Buđenje pacova, da nije stvorio sa Kokanom Rakonjcem Vrane?! Da li je bilo ko i bilo gde pred oči televizijskog gledaoca sa većim uspehom izvajao činovničku dosadu kao što je bilo sa Sirotim malim hrčcima, gde se u nekoj državnoj ustanovi tražio odgovor na pitanje ko je pojeo državnu džigericu? Da li bi jugoslovenski film dostizao svoje standarde da nismo gledali Čuvara plaže u zimskom periodu, Varljivo leto ’68. i u najtežoj filmskoj disciplini pomirenja umetničkog i komercijalnog da nije bilo filma Balkan ekspres?“, zapitao se Kusturica koji je Mihiću 2017. godine na festivalu „Kustendorf“ uručio Nagradu za buduće filmove.
Gordan Mihić je dugo bio najbolji filmski pisac u Evropi, a Kusturica kaže da je to primetio živeći u Americi i Evropi, dok kod nas „to nisu ni mogli znati“.
„Ljudi kao što je bio Gordan pretvarali su Srbiju u veliki svet i hranili naše navike da se osećamo kao da smo i mi deo tog sveta. Da li se posle gledanje drame Gospodin foka, u nenadmašnom tumačenju Cice Perovića, može reči nešto drugo osim zapažanja na početku ovog teksta, a to je da je Gordan bio Čehov našeg filma? Još kao student sam mu bio zahvalan na tome. Od Gordana sam naučio da u sirotinji žive ljudi aristokratskih osobina“, napisao je Kusturica.
Slavni reditelj se prisetio i svog filma Crna mačka, beli mačor koji je snimio po Mihićevom scenariju, film koji se pretvorio u vrhunac njihovih karijera.
„Obojica smo tada dotakli nebo, a evo, Gordan je sada tamo i nestao, ali nije izgubljen, jer on, ne samo da će živeti u mislima i osećanjima porodice, prijatelja i nas, njegovih saradnika, već će živeti još dugo u filmovima koje je napisao, a mi ćemo, iako tužni, smejati se, plakati, ali i biti srećni što smo ga znali i sarađivali s Gordanom kome je tako lepo stajalo njegovo vlastito ime“, istakao je Kusturica.
Njegove svetove smo prihvatili kao svoje
Otišao je jedan od naših najznačajnijih filmskih autora, a njegove kinematografske svetove smo prihvatili kao svoje, složili su se Jugoslav Pantelić, Darko Bajić i Goran Paskaljević.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić kaže da nas je napustio jedan od najznačajnijih autora sa ovih prostora.
„Sarađivao je sa najznačajnijim rediteljima svoga vremena, od Pavlovića do Kusturice. Njegova saradnja sa Ljubišom Kozomorom obojila je neke od najviših dometa ‘crnog talasa’. Kroz filmografiju Gordana Mihića moguće je sagledati dobar deo najboljeg što je ponudio domaći film. Njegove svetove smo, gledajući filmove za koje je pisao scenarije prihvatili kao svoje, a u likovima raznih boja pronalazili i naše nijanse“, rekao je Pantelić i dodao da je privilegija umetnika kada odu da iza njih ostaju dela koja će otkrivati nove generacije.
Reditelj Goran Paskaljević kaže da Gordan Mihić bio naš najznačajniji scenarista na filmu.
„Imao sam veliku privilegiju da radim sa njim. Zajedno samo snimili pet filmova: Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Varljivo leto 68, Tango argentino i Tuđa Amerika… Njegove filmske svetove su ljudi prihvatali kao kao svoje. Hvala mu na svemu što sam naučio od njega“, istakao je Paskaljević.
Reditelj Darko Bajić kaže da je Gordan Mihić otišao u legendu.
„Kažu da ljudi traju koliko traje sećanje na njih. Jedan od naših najznačajnijih dramskih pisaca i scenarista ostavio je pečat svojim delo, toliko jak da su generacije mladih umetnika u njemu pronalazile svoju inspiraciju. Sa velikim ponosom kažem da me je Mihić prihvatio kao svog prijatelja. Predamnom se otvorio svet humanog principijelnog i velikog borca. Maštara koji je stvorio likove i svetova koje smo prihvatili kao naše i sa kojima i danas živimo“, naveo je Bajić.