Hidriranje tela – koliko vode treba piti dnevno

HIDRIRANJE ORGANIZMA

Koliko vode treba piti dnevno i kako? Kako se vrši hidriranje tela vodom? Koju vodu treba da pijemo i zašto?

Važnost vode za organizam

Koliko vode treba piti dnavno je stalno pitanje. Unos vode neophodan je za metabolizam i normalne fiziološke funkcije. Istovremeno, voda obezbeđuje unos esencijalnih materija kao što je kalcijum, magnezijum i fluor. Voda odnosi toksine iz vitalnih organa, donosi hranljive materije do ćelija, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu kao i pritisak.

Koliko će ko tokom dana uneti vode u organizam zavisi od mnogo faktora, a pre svega od opšteg zdravstvenog stanja, nivoa telesnih aktivnosti kao i vremenskih uslova. Suština je da organizmu pružimo ono što mu treba, jer će u protivnom trpeti.

Postavlja se pitanje koliko nam je dnevno vode potrebno?

Ljudsko telo bez vode može da preživi između osam i četrnaest dana, zavisno od osobe kao i količine znojenja i mokrenja. Nedostatak vode drastično utiče na organizam, a posebno na mozak i pluća koje čine više od dve trećine ove dragocene tečnosti.

Samo disanjem dnevno se izgubi dve do tri čaše vode. Zato se i insistira da svakodnevno treba piti i više od dve litre vode, kako bi svi organi bili dobro snabdeveni. Istina neke osobe retko piju vodu uz obrazloženje da se dovoljnim količinama tečnosti snabdevaju kroz hranu, sokove, čajeve, kafu, slatka gazirana pića, alkohol.

Međutim, ne shvataju da vodu ne može da zameni ništa i da organizam traži ovu vrstu pića, neopterećenu šećerom i kalorijama, kao što je slučaj sa drugim vrstama tečnosti. Zapravo, dovoljan unos vode može da pomogne da izgubite višak kilograma. Žeđ se vrlo često tumači kao glad, pa je preporučljivo uvek prvo popiti čašu vode i jesti tek ako glad ne prestane. Na taj način, smanjuje se unos hrane, a topi se višak kilograma.

Količina vode koja nam je potrebna zavisi od našeg metabolizma, vremenskih okolnosti, hrane koju jedemo i nivoa aktivnosti tokom dana.Tačna vrednost zavisi od godišta i proporcije mišićnog prema masnom tkivu (jer mišići sadrže više vode nego masti). Iako voda ne sadrži kalorije i hranjive materije, ona je neophodna za život. Organizam ne zadržava višak vode kao što to radi sa mastima, pa je svakodnevno potrebno unositi odgovarajuću količinu vode da bismo zadržali dobro zdravlje.

Kada pijete vodu ili je unosite ishranom, vi se hidrirate. Ako ne unosite dovoljno vode, vaš organizam će trpeti, a takvo stanje se naziva dehidracija. Voda je glavni sastojak našeg organizma, znači svake ćelije, tkiva i organa.

Koliko vode nam je dnevno potrebno?

Prosečna osoba treba da unese 1,5-2 litre tečnosti dnevno. Ali šta je prosečna osoba­?

Odgovor na ovo pitanje je malo komplikovaniji od jednog datog broja. Setimo se da vodu gubimo prilikom znojenja, izbacivanja urina i stolice pa čak i disanja. Količina vode koja nam je potrebna zavisi od našeg metabolizma, klimatskih uslova, hrane koju unosimo i nivoa aktivnosti našeg organizma.

Ako smo fizički aktivniji naravno da će nam trebati više vode od gore navedene vrednosti. Tokom fizičkih aktivnosti dišemo brže, više, i dublje. Temperatura tela raste te se telo konstano trudi da je spusti znojenjem. U telu se luči mnogo veći broj substanci a za svaku od njih je potrebna voda.

Ako je napolju vruće, kao što je tokom leta, naravno da ćete piti i unositi više vode jer se i vaše telo dodatno angažuje da održi telesnu temperaturu na konstatnih 36,5 stepeni povećanim znojenjem. Svu tu izbačenu vodu (znoj) treba zameniti. Ovo isto važi kada otputujete u toplije ili tropske krajeve.

Ishrana takođe utiče na unos vode. Ako ste na visoko proteinskoj dijeti ili unosite puno vlakana naravno da trebate da unosite više vode da bi ste izbegli zatvor. Poznato je da je za varenje proteina i vlakana potrebno mnogo više energije i stomačnih sokova.

Spomenuli smo da i metabolizam utiče na unos vode. Naše telo se ne ponaša isto kada smo zdravi i kada smo bolesni, te ni naš metabolizam ne radi istim intenzitetom u tim slučajevima. Gubitak tečnosti je povećan ako ste bolesni i imate stomačne probleme i dijareju. Svu tu vodu treba nadoknaditi da bi telo moglo optimalno da funkcioniše.

Sa druge strane ženama koje doje metabolizam radi drugačije i potrebno je unositi mnogo više vode. Zna se da se metabolizam usporava što više starimo. Te su potrebe starijih osobe za vodom drugačije od mlađih osoba.

Kao što vidite mnoge stvari utiču na unos vode. Ne postoji tačna količina vode koja će da zadovoljji sve slučajeve. Potrebe osobe koja sedi po ceo dan nisu iste kao kod osobe koja je fizički aktivnija. Količina od 1,5-2 litra je samo orijentaciona.

Šta se dešava ako ne unosimo dovoljno vode?

Dehidracija se pojavljuje kada je količina vode u vašem telu previše niska.Simptomi dehidracije mogu biti: glavobolje, letargija, promene raspoloženja, suv nos, suva ili popucala usta, tamni urin, slabost, umor, zbunjenost i halucinacije. U težim slučajevima može doći i do smanjenog rasuđivanja, nesvestice, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećenju funkcija kardiovaskularnog sistema, kao i umanjenju radne i sportske sposobnosti.

Da se ovo ne bi dogodilo neophodno je uzimati količinu koja nadoknađuje izgubljenu vodu iz organizma mokrenjem, znojenjem, disanjem. Uzimanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih erfekata. Dehidracija dovodi do povećanja toksina u telu i nemogućnosti bubrega da ih prerade i izbace.

Ako kroz duži vremenski period dnevno ne pijete dovoljno vode može doći do pojave kamenja u bubrezima a kod žena i do čestih infekcija urinarnih kanala. U ekstremnim slučajevima dehidracija dovodii do prestanka rada bubrega i smrti.

Mnogi pogrešno veruju da se nadutost i zadržavanje vode u organizmu mogu izbeći ako se ne pije voda. Suprotno je ustvari tačno. Unos vode omogućava telu da se reši viška natrijuma a natrijum je upravo glavni element koji pomaže da se voda zadržava u telu.

Drugim rečima ako ne pijete vodu povećavate koncentraciju natrijuma u telu što dovodi do većeg zadržavanja vode i nadimanja. Isto tako, telo zadržava vodu ako ima premalo vode u ćelijama. Ako je unos vode redovan telo neće imati potrebe da zadržava vodu.

Može li, ipak, da se pretera sa unosom vode?

Kod zdravih osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom to se zaista retko dešava. Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu mokraće za kratko vreme i na taj način koriguju preveliki unos vode.

Osim toga, unošenjem dovoljnih količina vode smanjuje se rizik od dobijanja kamena u bubregu. Zapravo, voda ispira organizam i sprečava stvaranje kamena. Istovremeno, donosi potrebne minerale i oligoelemente neophodne za normalno funkcionisanje.

Od količine minerala u vodi zavisi kojom brzinom će voda da se transportuje iz creva u krv. Zato nije dobro da količina minerala bude preniska, ali ni previsoka. Ako količina minerala nije uravnotežena, bubrezi mnogo više rade i zamaraju se.

Kako onda da napravimo dobar izbor vode?

Pažnju treba obratiti na mineralne vode jer one sadrže mineralne soli. To su podzemne vode koje, u odnosu na količinu minerala koje sadrže, mogu biti vrlo slabo mineralne, slabomineralne, mineralne i mineralne vode bogate mineralnim solima. Obična voda nalazi se u grupi slabomineralnih.

Negazirana mineralna voda u sebi ne sadrži ugljen- dioksid, dok je gazirana mineralna voda sa ovim gasom. Zavisno od količine gasa koju poseduju, mogu biti prirodno gazirane mineralne vode, gazirane mineralne vode pojačane ugljen-dioksidom sa izvora i gazirane mineralne vode sa dodatkom gasa. U odnosu na mineralni sastav se i preporučuju za različita zdravstvena stanja.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar