GOSTOPRIMSTVO DUŠE

Ovo je jedna od poučnih ruskih duhovnih priča koja govori o tome gde se nalazi skriveno blago svakodnevice monaškog života, koje je običnom čoveku nevidljivo.

 

Dočekali su ih radosno, dali im najlepšu keliju da se odmore, a za trpezom najlepša mesta. Ali Evgarije se stalno mrštio i nije mogao da sakrije svoje razočaranje.

skriveno blago

I ovo su mi neki podvižnici – mislio je on u sebi. Na stolu pred njim bilo je raznog povrća, voća, ribe, lepinja i svega u izobilju. Kada su doneli i vino Evgarije je ljutito rekao:

– Ljudi su nas slagali. Josif nije isposnik!

I njegov drug je bio razočaran, pa je i on glasno rekao:

– Eto nama našeg Josifa, koji samo hleb i so jede!

Prepodobni Josif je ćutao kao da nije čuo njihove reči, nastavio je obed.

Sačekaću da vidim kakva im je molitva – pomisli Evgarije.

I tu ga je čekalo razočaranje. Večernja služba je bila kratka, a ujutru su zvona zvonila kada je sunce već bilo na nebu. Tužnog srca napustio je manastir. Žalio je za izgubljenim vremenom, a da nikakve duševne koristi nije dobio.

Nisu daleko odmakli od manastira kada ih je gusta magla zaustavila. Nije se video ni prst pred okom, a kamoli put kojim treba da idu kući. Morali su da se vrate u manastir kod prepodobnog Josifa. Kada su prišli vratima začuli su pevanje – monasi su služili Bogu.

– Juče u ovo vreme oni nisu pevali – reče Evgarije – pa ništa, sačekaćemo pored vrata, nećemo im smetati. Službe su im ionako kratke.

Međutim, čekanje se odužilo. Toliko da Evgarije ne izdrža već zakuca na vrata. Jedan monah im otvori i ćuteći ih odvede u trpezariju gde će doći monasi posle službe. Šta su videli na stolu?

Za svakog monaha je postavljeno parče hleba i dve urme.

– I to je sve – začudi se Evgarije.

U tom dođe prepodobni Josif i sve im razjasni.

– Ne čudite se braćo. To je naš svakodnevni život. A to što ste juče videli to je naše gostoprimstvo, naša ljubav prema bližnjem. Naš podvižnički život mi ne otkrivamo pred drugima. To je naše skriveno blago.

Postiđen Evgarije pade na kolena:

– Oprosti mi oče što sam loše govorio i mislio o tebi. I nisam video skriveno blago. Neka je slava Bogu, jer Gospod me je urazumio. Dobio sam lekciju za ceo život.