VEČERNJE SENKE
Senka mog odžaka pada nadaleko
Po zemljištu i pruža se senicom kalinovom,
I čak se vidi senka njegovog dima,
A ništa ne govori da će i u vreme neko
U budućnosti padati u istom satu ovom,
Mada ja u svojoj duplji neću znati da l’ je ima.
I od obližnje paganske humke ovog trena,
Čije mitove su smenile jevanđelske vesti,
Po utrini toj isto tako senka pada,
A ništa ne govori da će se ubuduće širiti ta sena
Ko danas, kad jevanđelja ljudskoj svesti
Nisu ništa bliža no kad je humka bila mlada.
U LETOVALIŠTU
Na promenadi puši i sedi
I s prijateljem posmatra dragu
Gde se u daljini krečnjak bledi
Voštano smeši na noćnom pragu.
Uz šalu tu mnogi dokonik šeta
I lep jedan par sred ostalog sveta.
„Taj dični par na venčanje će poći“,
Reče, „a njemu ne dođe u glavu
Da sam joj ja danima, bezbrojnih noći
Milovo vrat, kopče na rukavu
Odvezivo da bih je za mišicu hvato…
Ma, blaženo neznanje – ništa zato!“
Preveo s engleskog Boris Hlebec