JEDNA KUGLICA MENJA SVE
Nemački naučnik, matematičar, hirurg i doktor Konstantin Hering (Januar 1, 1800 – Juli 23, 1880) je bio talentovani lekar i hirurg koji je postao homeopata tako što je trebao da napiše knjigu protiv nje
Dr Konstantin Hering je radio na univerzitetu Lajpcig kao asistent kod profesora Dr. J. Henry Robbi-a, koji je ujedno bio glavni vojni hirurg Napoleonovih trupa.
Ozbiljna medicina i nauka, nema šta. Nemačka medicina.
Tokom 1820-e godine profesor Robby je zamoljen da napiše knjigu protiv doktora Hanemana i njegove homeopatije, pseudo nauke i paramedicine koja se širila Nemačkom.
Profesor je verovatno zbog zaposlenosti predao taj zadatak svom talentovanom asistentu, Konstantinu Heringu, jer je znao da će njegov nemački djak uporno nemački da istraži tu stvar i napiše valjanu i nemački preciznu knjigu protiv homeopatije.
Mladi Dr Konstantin Hering se prilježno bacio na posao i počeo da istražuje homeopatiju i da piše svoju knjigu protiv iste.
No, kako je bio naučnik starog kova, utvrdjen u nauci kroz eksperimente i dokazivanja, i on sam je počeo da eksperimentiše sa homeopatskim lekovima. Hteo je da sam uvidi koliko su principi homeopatije pogrešni u naučnom smislu.
Posebno ga je u uvodu Hanemanove knjige zaintrigirala poruka osnivača homeopatije svima onima koji sumnjaju u homeopatiju da eksperimentalno utvrde da li on piše istinu ili ne, jer ako rade onako kako je on (Haneman) radio, dobiće iste rezultate.
Tako je mladi Dr Konstantin Hering počeo da eksperimentiše sa homeopatskim lekovima. Uzimao je iste i pio ih, ulazeći u „dokazivanje leka“ kako bi doživeo simptome tog leka na sebi.
Dokazivanje homeopatskog leka je proces u kome se pokazuje na koje simptome bolesti homeopatski lek deluje. Kada zdrava osoba uzima neki homeopatski lek u stalnim i velikim dozama dobija simptome bolesti koje taj lek leči! Na primer, kad se kinin uzima u jakim dozama ulazi se u stanje groznice kao kod malarije – to je inače bio slučaj na kojem je Haneman otkrio principe homeopatije.
I kako je sve više Hering pravio eksperimente, nemački pedantno i precizno sve beležeći, objektivno i bez fanatizma, ni za ni protiv, a posebno što je on bio i matematičar, sve je više shvatao da homeopatija deluje onako kako tvrdi, da to nije nikakva pseudo nauka.
S druge strane jedan njegov stari prijatelj, apotekar, bio je oduševljen što je mladi Dr Konstantin Hering pisao protiv homeopatije, ali kada je Hering jednog dana otišao kod njega zbog neke peruanske kore, rekavši mu da želi tu koru za homeopatsko dokazivanje, njegov prijatelj apotekar mu je rekao: „Moj mladi prijatelju, nemojte to raditi. Da li znate da u tome postoji opasnost?“
Dr Konstantin Hering mu je odgovorio da, kao matematičar, veruje da može razlikovati istinsko od lažnog.
Pretpostavljate da Konstantin Hering na osnovu dokaza koje je dobio o delovanju homeopatskih lekova nikada nije završio a ni objavio knjigu protiv homeopatije. Uverio se da to nije pseudo nauka a nešto kasnije da je Dr Samuel Haneman osnivač homepatije bio genije ispred svog vremena.
Jedna kuglica menja sve
Dr Hering je shvatao da homeopatija nije izmišljena i lažna nauka, ali nije imao dublje iskustvo sa njom, nije bio praktičar. Samo je kroz eksperimente shvatao da homeopatski lekovi deluju onako kako je Haneman zapisao ali nije imao direktno iskustvo lečenja, niti je shvatao koliko jedna kuglica leka može biti moćna.
A onda je došla i situacija koja ga je na ličnom planu utvrdila u moć homeopatija i da jedna mala i naizgled beznačajna kuglica (ako je dobro izabrana) može da menja sve.
Kako je Konstantin Hering radio kao hirurg u univerzitetskoj bolnici, radio je i na obdukcijama. Jednom prilikom tokom obdukcije Hering je skalpelom posekao sopstveni prst, koji je ubrzo postao inficiran i prešao u gangrenu.
Pokušao je sa svim klasičnim metodama da spasi prst ali pomoći nije bilo, gangrena je napredovala. Kao hirurg, bilo mu je jasno da će morati da seče prst. On još nije verovao da bi takvim bolestima mogli da pomognu homeopatski lekovi.
Kada je jedan stariji lekar homeopatije Ernst Kummer predložio da se njegova ruka leči homeopatskim kuglicama, još uvek skeptični Hering je ismevao taj predlog ne verujući da se gangrena može izlečiti kuglicom, ali dozvolio mu je da mu Kummer ipak da male doze u vidu homeopatskih kuglica Arsenika.
Arsenik (Arsenic album) je inače homeopatski lek koji se daje kod trovanja, groznica nalik na trovanje, kod gangrena, virusnih infekcija. Moju suprugu i mog oca je uspešno izlečio od Rota virusa koji je davao simptome kao kod trovanja, zbog čega je Asrenik i prepisan.
Heringova rana je ubrzo počela zaceljivati i njegov prst je bio spasen! Čudo! Pogotovo za hirurga koji je stalno radio amputacije gangrenoznih pacijenata i znao je koliko je to teško za lečenje.
Dr Konstanting Hering je o tome rekao: „Dugujem homeopatiji mnogo više od očuvanja prsta. Hahnemannu (osnivaču homeopatije), koji mi je spasio prst, dajem celu svoju ruku za objavljivanju njegovog učenja, ali ne samo moju ruku, već čitavog čoveka, telo i dušu.“
Nešto kasnije je Konstantin Hering otišao na Surinam gde je istraživao i dokazivao homeopatske lekove od zmija otrovnica. Hering je prvi otkrio i dokazao danas poznati homeopatski lek Lahezis.
U homeopatiji je jako značajan Zakon izlečenje koji je on prvi definisao.
Heringov zakon homeopatskog izlečenja bolesti
-
- Ljudsko telo traži eksternalizaciju bolesti – prebacivanje sa ozbiljnijih unutrašnjih nivoa na površniji spoljni nivo. Dakle, neko sa astmom može razviti spoljašnji osip na koži kao deo lečenja.
- Izlečenje napreduje od vrha tela do dna. Tako će neko sa artritisom u mnogim zglobovima uglavnom primetiti olakšanje u gornjem delu tela pre donjeg dela.
- Zaceljivanje se odvija obrnutim redosedom simptoma. Dakle, najnoviji simptomi će obično biti prvi izlečeni, a u procesu izlečenja osoba može ponovo doživeti prethodne simptome.
Kasnije se 1833 godine Dr Konstantin Hering preselio u Ameriku i postao jedan od pionira homeopatije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Već 1835 godine je zajedno sa kolegama otvorio prvo Homeopatsko društvo u Americi, zatim škole i akademije.
Zlatko Šćepanović